Četvrtak, Jun 14, 2018
Izmedju raja i pakla 6
Da li imate sindrom "zabe u kljucaloj vodi"?
Ako se stavi zaba u posudu sa vodom, i postepeno se voda zagreva. Zaba ce postepeno povecavati temperaturu tela. Kada voda krene da kljuca, zaba nece moci da regulise svoju telesnu temperaturu i pokusace da iskoci. Ali zaba je vec istrosila svu svoju snagu pokusajuci da se prilagodi, tako da ne moze da iskoci iz posude i umire. A da je voda odmah krenula da kljuca, zaba bi momentalno iskocila. (By Oliver Klerk)
Sindrom se odnosi na oblik emocionalnog stresa povezanog sa teskim situacijama u zivotu koje smo prinudjeni da trpimo do kraja. Taj proces nase tihe adaptacije pocinje da kontrolise nas zivot korak po korak, i mi vise ne znamo sta nam je stvarno potrebno u zivotu.
Taj sindrom svi imamo jer se neprekidno prilagodjavamo malo po malo na novonastale situacije. Na situacije koje nam ne odgovaraju ali ih trpimo. I trpicemo ih stalno dok su te situacije postepene i dok u tom trenutku deluju neznacajno. Ali ako pogledamo posle nekog vremena i shvatimo sta smo dopustili, zeleli bi da smo u startu iskocili iz toga.
Taj sindrom mnogi iskoristavaju, svesno ili nesvesno. Npr. tako politicari upravljaju masama. Ako zele neku glupost da ucine, ucine je tako da nama u pocetku deluje kao da se ne odnosi na nas, ili da nas mnogo ne pogadja. Bez obzira da li se radi o postepenom snizavanju plata, podizanju poreza, ukidanju penzija, poskupljenje goriva, uvodjenje morbidnih tv programa i slicno. Mi u pocetku ne vidimo u tome neki veliki problem i prihvatamo ga kao da je to sve uredu. Vremenom krece da nam smeta, ali se prilagodjavamo i nista ne radimo. Cekamo da se nesto promeni ili da neko drugi sredi stvar, ocekujuci da ce da bude bolje ili da se vrati na staro. Ali to staro se nikad ne vraca niti bude bolje. Nesvesno ulazeci u sindrom 'zabe u kljucaloj vodi" sve dok ne izgubimo potpuno volju i ne umremo. Pametni su oni jer znaju da kad bi odjenom uradili nesto drasticno, da bi svi kao zaba iskocili iz te vrele vode i borili se za zivot. Zato deluju postepeno izoblicujuci normalne vrednosti do potpunog porobljavanja naroda.
Mnogi u taj sindrom ulaze nesvesno. Npr. jeduci nezdravu hranu, kao i ja. Svidja nam se ukus ili je jeftino. Ukus nas mami i mi ne mozemo da odolevamo. i onda jos malo i jos samo malo. Sve vise i vise se hranimo nezdravo, sve dok na kraju ne obolimo. Ni svesni sta nam se to odjednom desilo. Pa uvek sam bio zdrav ko dren? Otkud to odjednom? A da smo u pocetku bili svesni da cemo da obolimo, ne bi tako nesto radili. Jer nista nije odjednom, jer i najslabiji vetar na kraju srusi planinu.
U taj sindrom nas uvlace i nasi najmiliji, tako sto uvek neko radi nesto sto nama smeta. Ali mi i dalje trpimo. Malo po malo, sve dok na kraju ne prsnemo. Psihicki ili fizicki. I na kraju ne mozemo nista da promenimo, bez obzira koliko to zeleli. Jer ako jednom dopustis da ti neko nesto lose ucini, on ce smatrati da tako moze uvek i ti ces mu biti kriv ako se suprostavis.
Zato dobro sagledajte ko vas sve uvlaci u sindrom "zabe u kljucaloj vodi" i ukoliko shvatite kad je prvi put promenjena temperatura, iskocite iz vode jer ako ostanete u njoj zavrsicete kao i ona zaba. Da li cete dopustiti da vas svako vuce za nos? Da li cete da trpite svaku glupost? Bar od nebitnih ljudi? Ako razmislite malo o ovome mozda cete shvatiti zasto ste u depresiji, pod stresom, bolesni, iscrpljeni i zasto mislite da su svi oko vas losi i da vas guse. Iskocite iz kljucale vode, budite slobodni i na sigurnom jer niko nema prava da vas podgreva do besvesti. Vrednujte i dopustajte samo ono sto vam se svidja. Recite DOSTA.