izmedju raja i pakla

ISTINA I PRAVDA

Istina i pravda za Davida, za svu decu, za ubijene, mucene, maltretirane...Cuvajte se i cuvajte svoje, borite se za pravdu, za svoju decu, za sebe. Udruzujte se. Zasto je uvek lakse da se udruzi dvoje u zlu nego dvoje u dobru? Cineci "malu" nepravdu, ona se gomila i unistava sve. Verujte i cinite dobro i ono ce Vam se vratiti. Ako se bojite stati na stranu istine i pravde, onda iste ni ne zasluzujete. Pogledajte u svoju decu, roditelje, bracu, sestre, zene, muzeve. Ako necete da se borite za sebe, borite se za njih. Zajedno mozemo sve, a pojedinacno nista. Budite deo ISTINE I PRAVDE, deo sveopsteg DOBRA, napretka, ciste duse i cista srca. Za Vas ne znam, al ja od kako sam cuo za Davida, na toj sam strani. Na strani svakog kome je ucinjena nepravda. Vi ne morate da ih podrzite, ali znajte da bi oni podrzali Vas da se vama nesto tako desilo. Bili bi tu sigurno sa Vama do kraja.... PRAVDA ZA DAVIDA I SVE LJUDE OVOG SVETA! 

Prenosim Vam tekst jednog od clanova grupe "Pravda za Davida" u kojem mogu da se prepoznaju svi posteni, pravedni i normalni ljudi. OBAVEZNO PROCITATI DO KRAJA!!!

DAVIDOV TRG

Jul, avgust, septembar 2018. godine

Nikad gore godine! Nikad veće tuge! Nikad većeg zla!
Nikad većeg ponosa! Nikad većeg prkosa! Nikad veće ljubavi!

PONOS
Misli me napadaju. Ne daju mi mira. Udaraju me ma gdje god se nalazio. Sijeku me! Režu me! Ne znam da li mi je teško ili uživam u svemu tome. Nema slobodnog razmišljanja. Nema spavanja. Budim se, sanjam, trgaju me rečenice koje nadolaze. Prosipaju se pored mene. Plovim svojim mislima i hvatam one najljepše. Lijepe za pisati ali teške za slušati i čitati. 
Ne žalim ni jednog momenta zbog svega što sam napisao i javno se deklarisao da pripadam grupi ”PRAVDA ZA DAVIDA”. Smatram to jednim od najvećih podviga u svom životu. Ovo je nešto na šta sam jako ponosan!

ZEMLJOTRES
Najviše se plašim negativne energije. Mislim da se toliko nakupila ovdje da bi mogla izazvati pomjeranje tektonskih ploča ili neku veliku prirodnu nesreću. Previše vrvi sve! Previše bolesti na jednom mjestu, zla u izobilju! Pa na ovome bi nam đavo pozavidio. Ovoliku količinu zla isporučiti svom narodu je nevjerovatno. Zamisli koliko moraš biti truo da to uradiš svom narodu, a živiš među tim ljudima. Da li je to glupost, bahatost, neznanje, bezobrazluk, bolest ili ko zna šta i dalje se pitam? Da li je đavo umješao svoje prste ili priroda može da izrodi novu rasu? Kakav je to gen, šta je to? Oni su u stvari balans oni nisu ljudi. Oni su onaj otpad koji kruži paklom i služi da bude balans ljudskoj rasi. Biti balans, biti otpad, fuj!

DOKLE!
Dokle heeeej, dokle! Riješite to i prestanite da mrcvarite ljude. Pa kako vas više nije sramota? Kako mislite živjeti ovdje? Imate li potomke? Ružne stvari im ostavljate da žive sa njima. Narod koji je za pravdu i istinu nije bolestan kao vi pa neće zamjeriti djeci. Ali mi je žao djece koja će do kraja života nositi teret vašeg zla. Kakva nakaza treba da budeš pa da djetetu zakucas klinovima krst na leđa i razapneš mu ruke. Raširenih ruku neće moći da se brani kroz život. Neće imati riječi koje će ih pravdati. Iz tih debelih rupa će liti pokajanje njihovo za koje nisu krivi niti su ga oni ičim zaslužili i izazvali, osim što su od vas nastali. Valja živjeti život. Teško je neke stvari potisnuti i ne misliti o njima. Jer priroda upravo tad ne da da uživaš u blagodetima života. Tjera te na kajanje grijeha, što svojih, što od roditelja. Često se zapitam kako je to biti na drugoj strani. Na strani nepravde. Šta ti neljudi osjete, vide u sebi? Da li prepoznaju uopšte šta rade?

SNAGA PRAVDE
Pravda je toliko snažnija od nepravde, da nepravda mora da promijeni ime i prezime da bi mogla da se čuje. Nepravde nema nigdje. Nepravda je u mišijoj rupi. Ne čuje se, sem tamo odakle može da djeluje, a da je niko ne vidi. Toliko je slaba da ne smije da progovori. Pravda djeluje vidno pod punim imenom i prezimenom sa ponosom. Pravda se ne boji ničega. Pravda ruši sve pred sobom. Ona nema granice. Prolazi kroz zidove, ulazi u sve pore i pukotine. Istjeruje nepravdu. Traži je, proganja je. Ne da joj mira! Sužava joj prostor! Pritišće je! Kakav je taj život nepravde? Eh, težak je to život. E to je talog!

JUNAŠTVO
Uvijek sam se pitao kako su to junaci išli u borbu bez straha i sa takvim moralom na neuporedivo većeg protivnika. Osjetio sam to! Prvi put u životu mi se gine. Prvi put bi dao svoj život. Jer kakav bi to bio život! Ovakvo osjećanje je nevjerovatno. Za ovakvo nešto se život daje. Osjećam neopisiv životinjski nagon za borbu. Čini mi se da bih sa zabodenim kopljem u tijelu hodao i da mi ništa ne bi mogli. Toliku snagu osjećam.

KRAJINA
Ljuta Krajina! Toliko je ljuta da joj je glava pokunjena i ne izlazi iz crne zemlje. Ne progovara, utrnula od silne hrabrosti. E jadna li je ovakva Krajina! Ne znam samo čime li je takvo ime zavrijedila? Ne da nije ljuta, nego je mučna i jadna. Sva je nešto ljuta kad je na tastaturi. Toliko je ljuta da sva slova otpadaju, a kada treba na megdan izaći nigdje ni jednog junaka. Sve grob do groba! Ne zna čovjek na koji bok da pogleda. Da li lijevi ili desni da vidi koliko saboraca ima. Svi junaci nikom ponikoše i u crnu zemlju pogledaše. Ako je ovakva kad je ljuta na šta li liči kada nije? Umuknula je Krajina odavno. Jadna li je ova mrtva Krajina.

VELIKI SKUP
07. jul 2018. godine. Kišan je i sumoran dan. Svojom ogromnom željom i energijom pokušavam da rastjeram oblake i dozovem sunce. Mislima dozivam sve ljude da dođu večeras na Trg. Danas saznajemo jesmo li sazreli. Danas se odvaja čovjek od nečovjeka. Danas ponos i hrabrost izlaze na vidjelo. Danas Banja Luka piše svoju istoriju. Ja pišem svoju istoriju koju ću prenijeti na plod svoj i napraviti ga ponosnim. Kud ćeš veću sreću i zadovoljstvo! Neki ne razumiju ali danas je istorijski događaj. Molim Boga da ljudi shvate da moraju izaći i podržati pravdu. Da ih ne smije kiša i vrijeme spriječiti u pisanju istorije. Jer biće vas sramota. Pa neću od sramote da me kiša spriječi. Kad se bude istorija pisala da kažem svom djetetu: tata nije bio tu jer je kiša padala! Ma neću bolan to da dozvolim. Režim se sprema kao i mi. Na sve načine pokušava da opstruiše i zaplaše narod. Cijeli Trg je osvanuo pod kamerama. Kablovi nam vise po drveću. Jako neuredno i namjerno vidljivo. Pokušaće da zaustave narod u dolasku. Ali neka! Mi se spremamo na drugačiji način. Naoružani smo željom za istinom i pravdom. Umjesto uniformi oblačimo majice, a bedževi na grudima su metci. Glas moj je pucanj, a glas naroda velika bomba! Neopisivo mi je drago što ću biti snimljen svaki dan i imati dokaz da sam prisustvovao u stvaranju istorije i dao cijelog sebe za istinu i pravdu. Da sam dio ovog ljudskog tima koji se borio svim srcem i dušom svom. Da mi nikad niko neće moći reći da nisam bio na pravoj strani. Imam neoborive državne dokaze o mom prisustvu. Osjećam se ponosno!

PAMET NAŠA
Akademici, intelektualci ovog grada i ove zemlje. Sramota ste velika. Boli li vas ovo imalo? Boli li vas Trg? Bole li vas ovi šatori? Boli li vas Kočić? Imate li uopšte ikakve bolove? Treba da imate daleko veće bolove od nas. Jer ste vi intelektualci i daleko bolje i više vidite šta se u ovoj zemlji pod šatorima radi. Kako se prasetina ždere, alkohol nalijeva, pjeva se i veseli, a dijete nam mrtvo u crnoj i izmučenoj zemlji! Vi ste ta elita čiji se glas čeka. Kakvi li ste vi akademici i intelektualci? Ako za ovoliko mjeseci nisi ništa primijetio u svojoj okolini, a pri tom se vodiš kao neka pamet. Onda nema šta da se kaže sem da u tim glavama ima svega osim pameti. Ne znam da li smo vas precijenili? Da niste i vi umiješani u ovo stanje i ova zla koja se dešavaju? Čini mi se da jeste! Ako ničim drugim onda podmuklim ćutanjem. Da li ste vi stvarno to što jeste ili ste i vi digli kredite i pozavršavali te silne škole u rekordnim rokovima. Onda obučete onaj plašt od Betmena stavite one lance za pripinjanje krava na sebe i vi ste kao ta naša pamet suva. Mislite da ličite na masone, a toalet papir iz ušiju viri, ojedeni, ustajali od ničega, ne kupate se, usmrdili se i litra rakije ispod stola. Da li je to ta naša elita? Šta se dešava ovo elito? Ma nisi ti nikakva elita. Ti si ..... na biciklu! (Gospodin Petar Božović/Crni Bombarder)

GLAVA
Na putu! Vraća se sa Mjeseca.

CRKVA
Koja se ućutala ne samo povodom ovog slučaja nego uopšte. Pitam vas vaša svetosti? Da li vi čujete ovaj zov svog naroda? Imali vas? Gdje ste? Od Hrama do Trga ima sto metara, a vi to ne čujete. Izgleda da nismo na istim frekvencijama. Da smo udaljeni stotinama hiljada kilometara. Čini mi se da mi je bliži Mjesec nego vi! Narod vas ne čuje, ne vidi. Na kojoj planeti živite? U nekom paralelnom svijetu? Uz narod niste! Vaš sistem srpa vidim da vam odgovara. Da li znate uopšte šta znači pomoći nekom? Nešto se slabo čuje da pomažete ljudima, a živimo u vremenu kada svakodnevno trebate pomagati. Redovno idete svetiti kuće. Svetite li njima kuće? Gori li tamo svijeća? Uspije li obasjati toliku tamu?Topi li se kod njih vosak ili curi nemoral? Da li tamjan ima miris ili smrad smrti teške? Čuju li se zvona ili jauci? Zidovi su im puni memle i truleži. Plaču li ikone? Znam da plaču, osjećam to! Iz glava vam izlaze rogovi. Vire vam repovi. Bljujete krv! Pucaju gnojni čepovi i curi neka sluz vanzemaljska, prokletnici izopačeni! Prodali ste se za ne znam šta. Šta je to uopšte? Ja to nemam u mislima. Jer to prokletstvo samo najveće zlo može u glavi imati. Zato nam je i teško to sve razumijeti. Jadni ste, mnogo ste jadni. Osjeti narod, priča narod, loš vam je glas! Ktitori su tajkuni, bolesnici, pedofili, dileri, profiteri i to vam ne smeta! Samo neka stižu pare, a od kog zla nije bitno, kako vidim. Kako da uđem u crkvu koja je od poganštine napravljena? Osjetim miris heroina, bludi i razvrata. Sve je gnjilo i ustajalo, teška zloba! E to se osjeti u našim svetinjama. Ne idem u crkvu! Ne idem jer preko vas je loša veza sa Gospodom. Ne čuje nas Gospod! Kako da nas čuje preko kriminalaca. Žao mi je ljudi kojima vi svetite kuće, krstite djecu, vjenčavate i sahranjujete. Pa kako da uspije taj brak kad ga zlo spoji? Kako dijete izvesti na pravi put kad ga pedofil ili kriminalac krsti? Kako mrtvi da se upokoje kad mu demon opelo čita? Kako kuća da mi bude sveta i čista kad mi lopov u nju ulazi? Kad se pop najavi da sveti kuću, a ja bježim kao đavo od krsta ili gledam da ne budem tada kod kuće. Ovako vam izgleda kod našeg naroda dolazak sveštenog lica: „Evo ga... izgleda da je na drugom spratu...Gasi zvono...Ajmo u dnevnu sobu...Smanji ton... Tišina...tišina... Izgleda da nas je prošao... Daj mi daljinski da pojačam“. Ovo vam je glas naroda. Ovo se prepričava. Ovakve priče su normalne. Pa što je to tako? Pa zašto ja tako razmišljam? Ko je kriv što vas sa srećom ne dočekujem u svojoj kući? Otkud meni takvo osjećanje? Kako sam ga dobio? Nisam rođen sa takvim osjećanjem niti sam tako učen. Nego sam takav zbog vas postao. E takvom bolesnom i negativnom energijom isijavate. Ljudi su od svojih kuća i stanova napravili svetilišta zbog vaše odbojnosti i pokvarenosti. Najradije bih otišao u šumu. Stavio ikonu na drvo i molio se Gospodu. Prije bi me iz šume čuo nego preko vas. Ponekad pomislim kako uopšte smijete ući u crkvu. Ko je vas proglasio za to što jeste? Niste dobri ljudi, a kamoli sveštena lica. Znate li uopšte ko su sveci? Da li išta osjećate? Da li osjećate Trg? Treba da ste na Trgu svaki dan i da pokažete da ste uz svoj narod. Narod koji vas plaća. Da, narod vas plaća! 
Pošto je sve od Boga. Od čega ili koga je ovo moje pisanje i razmišljanje? Da li od Gospoda ili sotone? Da li su me preuzeli đavoli ili sam iste razotkrio? Jesam li antihrist ako javno kažem da sam uz majku i oca kojima je dijete mučki ubijeno? Ako sam antihrist neka gorim što duže i što jače. Jer ako je ovo što ja pišem loše, ma neka umrem sad ovog momenta! Toliko sam siguran da sam ispravan i veći čovjek od vas. Svetac nisam ali čovjek jesam, a vi niste ni to. Sram vas bilo!
Napravili ste cjenovnike. Zatvorili ste vrata crkve. Sad će ona priča: “Znate tu ima vrijednosti, mora se zaključavati, ima zlatni krst”. Ima pozlaćena ikona i ne znam ni ja šta. Pa otkud zlato tu? Šta će zlato u crkvi? Ja u zlatu sem prokletstva ništa drugo ne vidim. Narodu vaše zlato ne treba nego samo vama. Odnesite ga svojoj kući i sve što mislite da vam je vrijedno. Ma idite i vi! Jer nama nisu to prave vrijednosti. Prodajte to zlato i nahranite sirotinju koje je sve više. Popravite nekom krov. Dajte donaciju za vještačku oplodnju. Nama trebaju ljudi, a ne zlato! Pa zlato je predmet, ljudi! Pa gdje ovo idemo? Kuda vodi ovaj naš put sem u tešku propast. Pare neće biti bitne ljudi! Biće nam svima loše. Džabe vam sve pare kako ne razumijete. Sebi i svima nama kopate raku. Pa ovo je masovna grobnica sa živim ljudima. Šta je vama! Ljudi gladni i vi im uzmete zadnjih pet maraka, a ti mu mlatiš oko glave zlatnim krstom sa kojim možeš nahraniti hiljade ljudi. Pa gdje je to normalno. Pa to boli ljudi! To peče iznutra! Ma želim da vidim otvorena vrata crkve. Želim da vidim iscrtane zidove svecima. Želim jedan drveni krst na sredini i svijeću kako gori. E to je moja crkva i moja svetinja. Tu se kleči krvavih koljena i traži oprost za grijehe. Tu se ispovjeda. Tu se kaje!
E tu je BOG!
Upravo je u Banjoj Luci litija za osveštanje srpsko-ruskog Hrama. Pozivate djecu preko škola da prisustvuju svečanom činu. Ja da šaljem dijete da prisustvuje kaljanju Boga i Hrama! Ma ne pada mi na pamet! Da moje dijete stoji sa pedofilima i bolesnicima. Čovjek uredno nosi krunu na glavi, a voli dječake. Pa vi stvarno niste normalni! Vas sve treba uspavati! Mi trebamo organizovati kolektivno uspavljivanje. Ovo je svjesno ruganje Bogu. Pa vi zakucavate svemir!

IZVINJENJE
Želim da se izvinim svima ljudima koji su 24. avgusta na 152. dan bili na trgu i doživjeli neprijatnost zbog mene. Jednostavno nisam mogao izdržati i suzdržati se da ne povisim ton i izgalamim se. Gospođa koja je prolazila pored mene u toku skupa okrenula se prema meni i rekla: „Od vaše pravde se dijete prevrće u grobu“. U tom momentu dolazi do vulkana u mom tijelu sa jakim naletom adrenalina, zacrnjivanja slike i nestanka tonova na momenat. Kao da se vrijeme iskrivilo i stalo. Tada počinjem da galamim na nju i da joj govorim da je đubre. Žao mi je ljudi koji su tu stajali i doživjeli nepotreban stres. Izvinite, izvinite molim vas, a Vama gospođo želim ozdravljenje. Jer vidio sam Vam u očima demona. Osjetio sam preko govora i pogleda veliku pakost. Na Vašem licu se vidi da ste jako pokvarena osoba. Ružne su Vam oči, a oči su ogledalo duše. Vaša duša je prljava i jako mutna. Podlost je Vaša vrlina. Pretpostavljam da Vas niko ne voli od najmilijih, komšija i svih koji Vas znaju. Jer ako si u stanju takvu rečenicu izjaviti, još na mjestu gdje to stvarno nema potrebe, e onda ste baš jako bolesni. Volio bih ući u tu glavu i da vidim samo šta ste mislili kada ste to rekli. Jeste li mislili da ću ćutati? Da li Vas je neko poslao da namjerno provocirate i da dođe do fizičkog kontakta. Zašto baš ja? Zašto ste baš mene pogledali? Vama nije mjesto na ovoj planeti. Neko Vas je slučajno istovario na našu planetu. Gospođo draga Vi jednostavno ne pripadate ovdje. Jer ako nemaš empatiju u sebi onda ne treba da živiš ispod ovog nebeskog svoda. Moraš da tražiš drugo mjesto prebivališta. Jer čovječanstvo i priroda to ne trpe. Sačekajte prevoz i otiđite na neko drugo i ljepše mjesto za Vas. Vi izgleda treba da živite u tami jer ste u tami i bez ljubavi živjeli. Očito je da nikad niste voljeli niti ste osjetili ljubav. Kada čovjek osjeti ljubav i kada je istom mjerom pa i većom vrati onda ne može u životu doći do ovakvog razmišljanja i ovako teških rečenica. Zato Vam preporučujem ako ne ozdravite, idite odavde što prije. Kada dođe Vaš prevoz i kada se stolica pomjeri, u tom letu prema dole. Probajte u toj ovozemaljskoj sekundi, a beskonačnog vremena tog drugog svijeta, iskreno okajati sve da bi mogli mirno i spokojno lebditi i krenuti na pravi put gledajući prelijepe slike, ako ih uopšte imate i momente iz cijelog života koje će prolaziti pored Vas. Tada ćete ili ostati zaglavljeni u beskonačnom vremenu i tami ili će te doživjeti ozdravljenje, naći mir i spokoj. U toj sekundi će se sve desiti. Ja vam iskreno želim mir kao i svima vama bolesnima. Mnogo ste bolesni, baš mnogo, sve vas bolesne ovo čeka. To znajte!
Gospođo, ja ne mogu prevrtati Davida u grobu. Ja Davida volim! Ja sam Davida zavolio kao i svi normalni ljudi. Ne mogu ga ljubavlju prevrtati u grobu. Sa ljubavlju svojom i mislima svojim mogu mu samo dati božanski mir. Jer mu to i želim od sveg srca svog, a borbom našom ćemo naći mir i za sve nas normalne ljude i njegovu porodicu koja proživljava najveće mrcvarenje i maltretiranje koje su ljudi vidjeli u svom životu i na ovim prostorima. Pa ovo nema nigdje, ljudi šta je ovo? Koliko se samo suzdržavam da ne psujem, a tako mi se kočijaški psuje. Tako bih vam sve rekao na vašem jeziku ali ne mogu.Ne mogu nikako jer sam takav čovjek, a i sramota me ljudi koji bi čitali ovo.

POROTA
Dolaskom na trg i upoznavnjem novih prijatelja shvatio sam da smo svi slični. Da svi imamo slično razmišljanje i da vrednujemo iste principe. Ljudi sa trga jako osjećaju nepravdu i imaju istančan nivo preoznavanja i najmanje nepravde. U normalnim zemljama gdje je vladavina prava i zakona ovi ljudi bi bili popisani i bili bi porota u sudskim procesima. Priroda nas je izabrala i nadarila. To za nas radi naš mozak prenesenim genetskim kodom predaka zadojenih čojstvom, junaštvom, viteštvom, empatijom, istinom i pravdom. Mi smo jednostavno nepotkupljivi. Ne postoji opcija da me neko kupi. Jer i kad bi želio to, moj unutrašnji nagon mi to nebi dozvolio, a kada bi ga i prevario pa pokušao to da uradim vrlo brzo bi umro od samozapaljenja. Izjela bi me kiselina iznutra koju bi sam stvorio u svom tijelu. E zato se mi razlikujemo. Zato smo mi ljudi , a vi neljudi! Vama drugačijima ovo zvuči vjerovatno kao šala. Nažalost, vaši preci su bili gliste i vi ste isto to naslijedili. Nemate ništa junačko u sebi. Jednostavno ste loši, nula! Takav genetski kod. Bolje da ste naslijedili loš raspored zuba. Nego vi sem zla ništa drugo niste naslijedili. Naši preci kada su išli u borbu govorili su “Za mnom”, a vaši “U napad” e to su vam ogromne razlike koje su u današnje vrijeme jako primjetne.

KAMPANJA
Pošto vi nama vrijeđate inteligenciju nepravdom. Ja ću na vas udariti istinom. Šta reći, a da nije ponovljeno bezbroj puta. Gledam vas kako obilazite sela, manastire i ove jadne seljake. Otvarate kružne tokove, paštete, šahtove... ne znam šta radite? Tražite nindža kornjače? E onda dođe neki dječak i sve vam to rukama počupa. Šta je ovo? Jel ovo neki crtani film? Jel se ovo stvarno dešava ili se mi trebamo probuditi? A joj majko mila kakvi ste vi kreteni. Nabijete neku felugu na zid sa dva šarafa. Skinete plahtu i zovnete ljude da dođu. Da gledaju kako ste vi tu nešto otkrili samo vama znano. Pa kako vas više nije sramota? Pa dokle više možete ići za vlast i za pare, a predstavljati kao da vi to iz neke humanosti radite? Dokle seže taj bezobrazluk. Da li postoji kraj ili vaša bolest može ići još dalje od ovog stanja u kojem ste. Ja sam mislio da nema više ali vi svaki put iznenadite čovjeka. Ma vidi se bolan da radite to zbog para stoko izopačena, vidi se, da li razumijete? Vidi se!!! Ko je ovde ikad došao na vlast i pomogao ovom narodu? Ma nikad niko! Uzmi ti sjekiru u ruke i iscjepaj seljaku drva, okopaj kukuruze, uradi nešto da pomogneš. Najlakše je preveslati seljaka. Šta će ljudi, jadni, izmoreni od života. Ko god im dođe oni jadni misle biće nešto. Misle jadni ljudi da im želite dobro, a nemaju pojma koja ste stoka. Islikate sa sa njima, iskoristite ih i nestanete. Gledam kako se smijete i ne mogu da vjerujem. Pa šta je vama ovdje smiješno? Ovdje ništa nije smiješno. Kakvo hodanje po selima, a grob u centru grada! Ma svi na Trg po pravdu i istinu! Prolazite pored Trga sa prezirom. Neke sam vidio kako prolaze. Vidio sam vam te krvave oči pune mržnje. Curi vam krv iz očiju monstrumi! Ne osjećate ništa drugo sem atak na vaša primanja. Bojite se promjena i da nećete više moći uzimati lopatom. Vama su pare najbitnije jer je to dobačaj vašeg mozga. Glumite humanitarce, dobre ljude, a pogan ste neopjevana. Kakvi izbori, šatori, pjevanje, cerekanje, obilasci i muntanje seljaka. Kada bi prije ispunjavanja listića postavili dva pitanja: sedam puta osam i koliko ima kontinenata, pa prepolovili bi biračko tijelo i toga ste svjesni. Zato i idete tamo gdje ljudi ne razumiju. Tamo gdje je muka teška. Sada ćete ovim gladnim penzionerima dati po sto maraka i oni će meni uništiti život zbog toga. E onda kad unuci i djeca odu u Njemačku kuknjava. Pa kukaj kad si se prodao za sto maraka. Kukaj i hvataj se kontejnera kad potrošiš tih sto maraka. Pa čekaj ponovo par godina na milostinju! Pa kako ne vidiš? Kako ne razumijete više? Pa čovječe Božiji probaj otvoriti oči. Podigni te kapke okovane željezom, progledaj! Uradi nešto da ti se to ne desi. Kako možeš sjediti i čekati da ti se to desi, a možeš nešto da promijeniš. Probudi se iz sna. Oslobodi se straha koji ti je nametnut. Sa strahom vladaju. To im je način za opstanak. Vidite li uopšte dokle je sve došlo. Sasipanje teško. Propadamo velikom brzinom. U bolnicama nema lijekova. Hitna nema vozila. Kulture odavno nemamo. Sport ubijen. Školstvo na koljenima. Mostovi se raspali. Nema pedeset metara čitavog asfalta u gradu. Ma cijeli sistem je klonuo, a vi se smijete. Nevjerovatno! Jedino što radi u ovoj zemlji je kurs njemačkog jezika. To nam savršeno dobro ide. Koji ste vi klošari pa to ne može čovjek da povjeruje. Idete okolo i kupujete prodane duše. Lažete! Smijete se u lice i znate da lažete. Sve što vam zasmeta vi kupite. Vaš način rada je prepoznatljiv. Jer vi radite samo mjesec dana pred izbore. Država i zemlja kad se vole za nju se radi srcem i dušom svom, svaki dan i punim kapacitetom. Tako se radi kad se zemlja voli. Vi jednostavno ne volite ovu zemlju. Vidi se to. Lažete kad kažete da je volite. Osjeti se!
Pa za 20 godina niste uspjeli podići spomenik poginulim borcima, a busate se nekim Srpstvom. Šta više da kažem o vama. Ma muka mi je od takve države i takvih ljudi. Stidite se! Ma stidite se stoko! Zapamtite dobro! Da ste uništili ljudima živote! Život je jedan i nama su ga uništili čobani i seljačine one najgore. Užas!
Prolazim Bulevarom i gledam ove autobuse kako pristižu iz raznih dijelova Repuublike Srpske. Gledam ljude u autobusima i razmišljam? Kako li je njima sad? Voze se po nekoliko sati za ništa. Za nečije ludilo. Za nečiju duševnu bol. Vidi im se na licima da ne dolaze sa srećom. Osjeti se! Jadni ljudi, natovareni u autobuse jer su možda i morali. Možda ih niko nije ni pitao da li žele? Vjerujem da ima i takvih. Sad razmišljam kako je nedavno Gibonni održao koncert i kako je čovjek svojom ljubavlju i pjesmom dozvao ljude i ispunio Kastel do poslednjeg mjesta, a vi? Vi morate dovesti 50 autobusa ljudi natovarenih kao stoka i da neke platite da bi uradili to isto. E o toj energiji vam pričam. Vaša kampanja nema ljubavi. Kako ne razumijete? Ne osjeti se. Pukli ste! Vi ste ljubav izgubili davno. Vaša energija se pretvorila u strah, drskost, zlo i odjek smrti! Tako isijavate. Iz dana u dan šaljete loše vibracije. Svakim danom se sve više i više ukopavate. Pomislim da možda namjerno to radite da bi predali vlast jer i sami ne znate šta da radite sa ovom jadnom i istrošenom zemljom do poslednjeg njenog resursa.
Isto veče hodam gradom i ne vjerujem! Nema čovjeka u gradu, a da to veče nije primjetio neke čudne ljude. Čudno obučeni. Primjetan nedostatak civilizacije. Razmišljam kako mi ih je žao. Kako su jadni i izmanipulisani. Hodaju Gospodskom ulicom kao da su izgubljeni. Sve nešto čudno gledaju. Nekim čudnim gramzivim hodom koračaju. Kao da će svakog momenta zapeti za nešto. Jedu onaj sladoled na točenje, dave se. Ko zna? Možda je nekom i prvi put da jede sladoled. Obzirom na izgled, oblačenje, hod i ponašanje ne bi me začudilo. Dok pišem, prisjećam se i meni je malo smiješno ali ljudi, muka je to teška. Neko te natovari u autobus i hajde u Banja Luku na miting. Koliko je to jadno. Jako dobro baratate manipulacijom koju ste doveli na viši nivo. Tu ste genijalci. Iako po meni vaša manipulacija graniči sa ludilom. Iskreno se nadam da će dosta vas na kraju završiti u nekoj duševnoj bolnici jer vi i jeste samo za to, Sokolac! Dosta vas je na slobodi. Nije mi jasno kako? Da se razumijemo, ipak vi niste normalni!
Dok pišem informacije samo ispadaju i čovjek ne može da prestane pisati. Ludilo samo nadolazi, preplavljuje! Upravo čitam kako glava organizuje zabavu „Proslava punoljetstva“. Pa majko mila dokle idete? Ova proslava se zove „Nategni djecu da glasaju“. Iživljavate se na djeci. Koja je ovo psihijatrija pa to je strašno.Vi ste bijesni! To je bjesnilo. Vas treba vakcinisati. Vi ste luđaci! Bi punoljetstva i lani, a gdje vi biste.
Kupujete helikoptere! Najbolje bi bilo da kupite neki Boing ili Antonov i da svi lijepo sjednete u njega i da se nosite odavde da vas više ne gledamo. Maleni su helikopteri za bježanije kad krene sablja sa nebesa i energetski tajfun koji ste svojom zlobom izazvali i dozvali. Raspršiće vas u najmanje kristale. Baš me zanima kako će te svi stati u dva helikoptera? Podanici ostaju da gledaju u vas kada uzletite. Da vam uplakani mašu krvavim rukama i mole da i njih povedete. Ma ima da gorite u paklu svi! Vi ste čudovišta! Ne opra vas Bog dragi. Majko mila, šta ste ovo uradili? Koliko ste se samo ogriješili! Koliko se vidi vaš bezobrazluk. Koliko je to jadno. Pa jeste li normalni? Šta radite narodu? Ma sram vas bilo. Ljudi, da li je ovo sve istina ili sam ja poludio? Pa vidi li iko ovo zlo? Šta nam se događa ovo? Jesam li se ja sasuo ili je ovo sve otišlo u nepovrat? Vodite me na liječenje ako sam lud. Spasite me molim vas!
Doveli ste Lazara Ristovskog. Gospodine Lazare, pokušaću da shvatim da niste upućeni i da ne znate šta radite i kakvo zlo podržavate. Mada i to ne mogu da shvatim. Jer nije mi jasno šta vi radite ovdje i odakle uopšte u Vašoj glavi da možete doći ovdje i krojiti meni sudbinu moju, a niti živite ovde niti ste državljanin ove zemlje? Prije svega sramota je to. Mješati se u sudbinu ljudima u drugoj zemlji. Pretpostavljam da ovo radite zbog para. Tako da, ako radite ovo zbog para, znajte da ste stoka ona najveća i da ste ukaljali svoje ima koje je za mene bilo dika i ponos kao i svih naših građana. Te pare koje dobijete, znajte da su te pare od ovog jadnog, pokradenog i napaćenog naroda i ja vam neću halaliti. Zato što znam da ste dovoljno inteligentni i da znate da ne smiijete dirati te pare. Znači, pri čistoj svijesti i zdravog razuma uzimate našoj djeci hranu iz usta. Sram Vas bilo. Fukaro!
Ne mogu, a da ne prokomentarišem emisiju o Putinu. Koju ste prikazali na vašoj televiziji, koja će još malo biti vaša pa se vraća narodu.Vi jadni misleći iz najbolje namjere da očarate gledaoce, a u stvari pokažete koliko vi ništa ne radite. Pa vi sami sebe ubijate. Bože sačuvaj. Čovjek gleda dokumentarac i ne vjeruje svojim očima šta vidi. Koliko jedan čovjek voli svoju zemlju i šta je sve za nju uradio i onda shvati koliko vi ne volite ovu zemlju. Poslije odgledane emisije prva misao koja mi pada na pamet: ”Bože dragi kakve nas budale vode”. E onda pomislim - eh, da mi je vlast! Kako bih vodio ovu zemlju jako. Sa ljubavlju i srcem, ma cijelim bićem svojim. Jer sam čovjek koji ima potpuno drugačije vrijednosti. Kako bih volio učiniti ljudima dobro i radovati se svemu tome. Daješ sebe za zemlju. Hej, pa znaš ti koja je to dika? A, vi? Ma nula! Ništa! Nikako vas ne razumijem. Stvarno čovjek ne može da razumije takav užas u glavi. Pa vi nemate pojma šta je ljubav prema domovini. Prema jedinoj otadžbini koju imamo. Nemamo mi još otadžbina. Ova nam je jedina. Otadžbina koja je čašću kroz vijekove branjena sačuvana i očuvana. Utemeljena životima naših predaka. Ispod nas su kosti njihove, a vi biste sad sve to da uništite. E ne dam! Ne dam! Ja vjerujem, da vi mislite da volite srcem. Možda vi to i radite ali vaša srca su mala, trula, puna mržnje, tame i nesreće. Ne isijavaju dobrotom, plemenitošću, ljepotom, ljubavlju i svim vrlinama čovjeka. Vaša srca isijavaju čudnom svjetlošću. Vaša svjetlost baca zle zrake. Vi od dana pravite noć. Vi donosite tugu. Sa vama se živi kao zastava na pola koplja. Vi ste zlo, sotone!
Ovo što ja pišem je srcem i dušom cijelom. Do poslednjeg daha i atoma i pri čistoj svjesti sa razumom i bez ikakvog uticaja bilo koga sem dešavanja koja svi zajedno proživljavamo i to ne može niko osporiti i poreći. Kada se nešto srcem radi. To se jako vidi i osjeti. Ovo je moje srce! Ovo se ne može izmisliti i prepisati. Ovo je moje osjećanje. Ovo ja doživljavam. Ovo je trenutno i ovo sve je istina bez ikakve laži. Ovo je priča čovjeka kojem je sve došlo preko glave. Na ovu priču ne postoji odgovor. Ova priča ubije svako pitanje. Ova priča ima da pokori sve. Ova priča ima da uzdrma! Ova priča svijetli. Ona poziva junake u boj. Od nje srce zaigra i suza krene. Ona je puna energije iz najvećih čovjekovih dubina. Zato što je istinita i protkana čašću i viteštvom koje sam naslijedio. Častan sam i pošten potomak koji bi dao život za domovinu ali ne ovakvu domovinu. Moja domovina nije ovakva. Ona je trenutno pod okupacijom kriminalaca, bolesnika i ratnih profitera. Ja sam primoran da živim na ljudskom smetljištu. Za ovakvu kako je vi vodite ne bih dao ništa ali za pravu svoju domovinu koju osjećam. Ma za takvu se polažu kosti. Nju su zaposjele pijavice. Oni sisaju krv njenu. Ma ima da se nasisate. Proći će sve pa i ovo zlo, ako ne milom onda nekom Božijom ili prirodnom silom, a ako ne i tako. Ima samo jedna stvar koja je sigurna za sve nas, a to je smrt. Umiremo svi svakako. kad tad će ovo mjesto biti bez vas, a i nas. Doći će nove generacije i učiti sta se desilo ovdje. Baš će biti lijepo vašoj djeci i unucima. Divne priče će se o vama pričaju. Ubice! Ubice! Ubice! Uz vaša imena sada ide ime ubijenog djeteta. Samo vi ne želite to da vidite. Podržavate ubistvo krvoločna bando. Ničija nije do zore sjala pa neće ni vaša. Padaj silo i nepravdo!
Ja nisam politika. Ja sam narod. Ja sam glas čovjeka. Eto, mene je to zapalo i ja vam ovo sve lijepo prenosim da znate kakva ste gamad. I da vam kažem. Ne bojim se smrti! Ona je trenutna i brza, kada si čist i častan. Lakše ću podnjeti tu sekundu odlaska sa ovog svijeta nego da živim kao rob među bolesnicima. Da dišem zrak koji je bio u vašim prljavim ustima i kroz vaš krvotok unakaženi i zlobni prolazio. Nemate vi krv. To je materija. Krv osjeća! Krv se prenosi potomstvom. Materija ne. Zato je smrt spas! Ona dolazi lijepo, sa svjetlošću, a kada si ološ, onda umireš vjekovima, milenijumima. Ja znam kako ću umrijeti! Ovo vam sve govori da ste mi dodirnuli centar za preživljavanje. Volim i ljubim slobodu više od života. Život bez slobode za časne ljude ne postoji. Ta opcija je ugašena, nema je, nisam rođen s njom. Šta da radim? Jače je od mene. Da vam kažem, dosta je, ma jebite se!
Ako sačekam kraj kampanje mogao bih napisati još hiljade strana. Moram stati! Ovo je sasvim dovoljno za ljude koji bar malo razumiju, a i meni je već previše. Nije lako ovo zlo pisati. Povraća mi se. Ja bih još samo ispravio vaš slogan „Pod zastavom Srpske“ na novi slogan koji vama izuzetno pristaje, a to je: „Po kostima Srpske“.

NEŽELJENE ŽELJE
Ponekad poželim, da mi Bog podari neku snagu da ih posječem. Kao snoplje da popadaju i da sve prihvatim na sebe i odem sa ovog svijeta tamo gdje mi Gospod odredi. Jer ovo gledati i osjećati više nema smisla. Da mi Bog da znak i svoj blagoslov da im ja budem izaslanik za pravdu i istinu. Da im duše vadim mačem i na vagu stavim pa da ih šaljem na vječni počinak ili mi daj snagu da ovo sve prevaziđem i sve zaboravim. Ne želim ovakav život. Ne želim ovakva sjećanja. Dosta mi je lošeg života. Dosta mi je ovog zla, smrti i ubijanja! Želim da živim normalno. Želim da sam sretan! Iz ovog zla neće biti povratka. Zlo je ušlo u svaku poru. Mi gorimo! Mi smo se zapalili. Tinjamo u nekoj vatri punoj gorčine i zla. Teško je, baš je teško. Ljudi, izlazite iz tog zla! Ko ovu bolest podrži mora da zna da podržava ubijanje. Napuštajte to zlo ako Boga znate! Ljudi, igrate se sa životima. Hej ljudi, da li ste vi normalni? Halo, priroda zove građane! Obavještavamo vas da je dijete ubijeno. Halo! Halo! Čujete li? Ima li koga? Dijete je mrtvo! Ljudi, ne smijete ćutati! Ćutnja o vama govori previše. Znate i sami ko ste, šta ste i kakvi ste ako ćutite. Nemojte ljudi to sebi dozvoliti, nemojte. Ovaj život je jedan jedini i nema više.

GRAĐANIN
Ovo vam sve piše čovjek koji se rodio osamdesete godine na Paprikovcu. Znajte da sve što sam napisao je proizvod vaše vlasti i tiranije koju vi i vaši predhodnici provodite nad ovim narodom. Ja vam samo prenosim i ukazujem na plodove vašeg rada i do čega ste doveli običnog čovjeka. Čovjeka koji se nikad nije javno isticao. Čovjeka koji nikad nikom nije pripadao nego samom sebi. Obraćam se vama koji ste u politici i javnom životu kroz cijele naše živote. Znamo vas godinama. Da vam kažem! Vi ste najveći fašisti ovog naroda!!! Vi ste najveće zlo koje se desilo ovom narodu! Nema čovjek više riječi kojima bi opisao vaša zlodjela. Za 25 godina ste uspjeli sve uništiti. Lakše bi mi bilo da mi je život uništio strani okupator i neprijatelj. Nego meni mladost i moj život uništiše domaći okupatori, izdajnici, kriminalci, bolesnici, ubice i ratni profiteri. E to mene boli! Vi nećete da shvatite da nama nije kao vama. Vama je sve taman. Vi ste se nakrali od rata pa na ovamo. Pokrali ste Boga i sve živo uništili. Osakatili ste cijeli narod. Vi jednostavno živite drugačijim životom i ne želite da vidite kako to druga strana živi. Ja razumijem da je vama prelijepo. Jer vaš mentalni dobačaj je totalno drugačiji. Za vas su drugačiji aršini ma gdje god se pojavili. Nas obične građane dočekuju problemi u svakom segmentu života. Zbog vas se ljudi razboljevaju. Zbog vas ljudi bježe. Zbog vas ljudi umiru. Zbog vas se ljudi ubijaju. Zbog vas je loše! Zbog vas bi trebalo uvesti nove termine jer ja više ne znam kojim riječima vas nazvati. Istrošili ste sve pogrdne riječi koje imamo u našem jeziku. Zamislite koliki ste idioti kad se moraju izmišljati nove riječi. Pa vi ste nepresušan izvor ljudskog smeća! Od vas čovjek svaki dan može naučiti samo nešto loše. Nevjerovatno!

MISIJA
Porodica Dragičević je svoju misiju završila. Istina je dokazana! Ostala je pravda koju uporno tražimo. Da se ništa ne desi, oni su pobijedili. Dokazali su sve kontra od onog što je rečeno i napisano za Davida, a mi smo dobili mogućnost da saznamo ko je David u stvari bio. David je bio sve, sem ono što su ovi zli ljudi rekli. Ko razumije taj razumije, ko ne razumije, razumjeće nekad ili nažalost nikad. Sreća svih nas je ta, što je porodica Dragičević ovako reagovala i podigla sve nas na noge da vidimo o kakvom zlu se radi i da ovom zlu mora doći kraj. Sreća je što je Davor toliko energičan i jak. Kad on zagrmi glas prođe cijelom zemaljskom kuglom i ponovo se sudari sam sa sobom, a ovi? E oni ne mogu oko zgrada dobaciti. Ogriješili ste se o ovo dijete i ovu porodicu. Baš ste se ogriješili. Stići će vas kazna za ovo. Priroda je to regulisala.
Ja i dalje mislim da ovi ljudi nemaju pojma sa kakvim čovjekom su se uhvatili u koštac. Ovaj čovjek se ne zaustavlja. Ovaj čovjek razara! Čovjek bije bitku protiv cijelog sistema. Izuzetno hrabar čovjek. Čisto da znate da imate priliku da vidite uživo viteza. Pravog viteza i pravog oca. Postavlja se pitanje: da li bi iko od nas mogao ovo izdrzati? Imamo tu čast da živimo sa ovakvim čovjekom. Ovaj čovjek svijetli! Ovaj čovjek ispisuje istoriju. 
Prilaze ljudi, dodiruju ga. Grle ga. Ljube ga. Hej, pa znate li vi koja je to veličina! Nemate vi pojma o životu. Ma za ovo se umire smradovi!
Ljudi, nemojte sada odustajati. Toliko nam malo treba da stignemo do cilja. Pobjeda je naša, izdržite! Neki su odustali. Neki su se prodali, a neki predali. Neki vide politiku, rušitelje i plaćenike. Ja isključivo vidim iskrenu borbu za pravdu. Kažite i osudite ko nam je ubio dijete i svi idemo kućama. Samo to i ništa drugo nas ne zanima. Stajaću uz porodicu do kraja što i od vas očekujem. Ovo je sada sito. Prosijavamo se. Ostaju najjači! Daj da ovo izguramo do kraja i uradimo pravu stvar za sve nas.
Hvala porodici Dragičević na borbi za našu djecu.

ODLIKOVANJE ZA LJUBAV
Na ovo što smo uradili trebamo biti jako ponosni. Jer ovo je novi oblik revolucije. Revolucija koja je iznjedrila ljude, od kojih je nastalo more pjesama i predivnih tekstova. Kakva bi to divna knjiga bila kada bi sve pjesme i tekstove u nju pohranili. Ona bi svijetlila od silne energije i ljubavi. Eh Davide, Davide, kako si nas sve lijepo ujedinio. Kako ljubav probi sve granice i vinu se do nebesa. Kako je lijepo biti na strani pravde. Kako je lijepo kada čovjek osjeti da je čovjek. Ova revolucija je moderna, naša i jedinstvena. Posebna je po tome koliko traje. Po tome da nema nikakvog razbijanja, lomljenja, lupanja i paljenja, a najviše po tome što spaja ljude. Što je ljubav na prvom mjestu! Ona odiše ljudskom čistotom. Ona je ponosna, prkosna, trajna i neuništiva. Protiv ovakve revolucije nema niko lijek. Lijek je istina i pravda. Samo tako može da stane i da se zaustavi. Inače, znajte da nikad neće stati. Predlažem, da sve ovo kad jednom prođe, a proćiće kao što sve prođe. Da se porodici Dragičević uruči najviši orden koji Republika Srpska i BiH imaju. Da dobiju javno izvinjenje za ovo zlodjelo koje su učinili ovoj porodici i da za svaki provedeni dan na Trgu dobiju po milion eura. To je malo za ono šta im je ova pokvarena država uradila. Da ošteta bude najveća do sada ikad igdje isplaćena. Jer ovo zlo nikad nigdje nije zabilježeno. Da 13 veličanstvenih dobiju zlatni orden sa Davidovom siluetom koji bi se u budućnosti dodjeljivao samo najhrabrijim građanima i da im se obezbjedi besplatno studiranje u zemlji ili inostranstvu. Da se što prije slučaj zavede u udžbenike istorije. Da se popišu svi ljudi koji su stajali svaki dan na Trgu i da im se uklešu imena u ploču koja će trajno i za vijek vijekova stajati na Trgu i da bude na znanje svim budućim pokolenjima kakvo zlo je zadesilo ove ljude i ovaj narod. Da svako gdje je stajao (ko ne dolazi ne razumije da svi imaju svoja mjesta od samog početka) dobije svoju zvijezdu sa imenom i prezimeno i svojim kratkim tekstom. Zvijezde bi stajale u krugu onako kako se i stajalo. Da najveća zvijezda bude u sredini sa imenima porodice Dragičević. Da se obezbijedi novac kojim bi se snimio film. Sa kojim bi se Banja Luka, RS, BiH predstavljala u svijetu kinematografije na najvećim festivalima. Da se osnuje fondacija “PRAVDA ZA DAVIDA” u kojoj bi ljudi dobijali besplatnu pravnu pomoć i koja bi se bavila slučajevima zataškavanja ubistava. Da svima nama ovo bude ponos i dika grada i zemlje u kojoj živimo. I naravno da Trg dobije ime DAVIDOV TRG! To bi bilo skromnu u odnosu kakvo zlo je ovdje napravljeno ovim ljudima.

PORODICI I PRIJATELJIMA
Želim da se zahvalim drugovima, prijateljima, poznanicima, dobrim ljudima sa Trga, a posebno porodici na podršci koju mi nesebično pružaju. Želim da se zahvalim i onim koji mi ne daju podršku. Koji mi kažu da ne treba to da radim, da ću naj... . Meni je i to podrška. Jer tek tada palim turbo pogon i dobijam još veći nagon. Postajem životinja! Ne znam šta je to? Valjda genetika! Ko zna?
Posebno želim da se zahvalim svojoj supruzi koja je svo vrijeme uz mene i koja sa mnom ovo sve proživljava i prati me u stopu. Ženi kojoj čitam svoje tekstove i koja pomno sluša svaku moju misao i svaku riječ izgovorenu. Kada joj čitam ove tužne tekstove svaki put joj oči zasuze. Jako dobro me poznaje ali i ona nekad ne može da vjeruje kakve rečenice izlaze iz mene i sa kakvim čovjekom dijeli život i kako me je priroda ošamarila ovom vještinom za koju ni sam nisam znao da je posjedujem. Znam da je ponosna. Osjećam to. Jer kad osjetim da je ona ponosna, to mi daje dodatnu snagu i motiv da još više i bolje sve radim u životu. Lijepo je to kad se neko ponosi tobom. Divan osjećaj! Žao mi je što mora ovo sve proživljavati. Ali život ne bi bio život, kada te ne bi odveo i u ovakve situacije. Zato svi moramo dati svoj doprinos za istinu i pravdu.
Dijete sam vodio na Trg. Da zna. Da zapamti. Ćerko moja jedina, draga, voljena i mila. Tata te voli najviše na svijetu. Kada odrasteš i kada dovoljno sazriš, da ovo sve pročitaš i shvatiš. Znam da ćeš biti ponosna. Jer tvoj tata je dao sve za ovo. Dao je srce svoje, dušu svoju i svu ljubav koju ima, a velika je i jaka. Istu onu ljubav koju svaki dan pružam tebi. Tu ljubav sam usmjerio za istinu i pravdu. Odveo sam te na Trg nekoliko puta, da bi zapamtila, da si zajedno sa mnom i sa majkom učestvovala u traženju istine i pravde i da si bila dio tima koji se borio za djecu i sve ljude. Neću više. Tvoje djetinjstvo treba da je drugačije. Igraj se! Uživaj! Tata pazi na tebe i voli te. Voli te, ono znaš? Znaš ono naše, da ne zna mama, ma sve ti znaš. Znam da znaš koliko te tata voli. Bolestan sam od ljubavi naše. Naša ljubav je jedina na svijetu. Jer ja znam kako i koliko te volim i ta ljubav je jedinstvena i ona je naša i samo naša i zato je jedina. Znaš koliko te puta svaki dan zagrlim i poljubim, a ti mi kažeš:“ Ajoj tata nemoj više, molim te!“. E sad znaš koliko volim istinu i pravdu. Ljubim pravdu, isto kao i tebe! Volim istinu, isto kao i tebe što volim! Ćerko moja jedina. Bez ljubavi nema svijeta i čovjeka. Ljubav i samo ljubav! Sve ostalo je ništa. Nema ničega, praznina! Znam da ti to osjetiš jer u velikoj ljubavi živiš.
Volim te!

GRADE MOJ, ZEMLJO MOJA
Banjaluko moja mila i najljepša. Srce moje! Kućo moja! Zemljo moja! Sunce moje, ljubavi moja. Grade moj jedini voljeni i najvoljeniji. Ne damo te nikom. Ma ne damo te seljačinama i razbojnicima ovim umrlim. Ma daj da izađemo i da im pokažemo. Pa daj ljudi da ovo završimo. Kad naši roditelji nisu mogli. Daj da mi za djecu svoju uradimo nešto. Proklinjaće nas djeca ljudi! Pa daj da im pokažemo da se djeca ne ubijaju. Hajmo mi biti ti koju su nešto uradili. Da mi budemo ta generacija koja je promijenila sistem i pokazala zube bandi pokvarenoj. Razmislite ljudi! Molim vas dragi moji i najdraži Banjalučani i građani ove zemlje. Djeca naša, pa heeej naša djeca su u pitanju. Malo nam treba ljudi, malo, milimetri su u pitanju. Samo uključite mozak. Nikad bliži zdravlju nismo bili. Ovo je naše ozdravljenje iz teške bolesti. Daj da pojedemo mi rak i da ga ispljunemo iz ždrijela svog. Da se nikad ovo ne vrati. Ma da nikom ovo ne padne na pamet da uradi. Hajmo biti pravi muškarci, očevi heroji. Kao vitezovi na konjima sa mačevima i kopljima. Da se djeca ponose! Hajmo ispisati pravu istoriju bez laži, bez prevare. Da to bude prava, naša istorija.Koja će sve ostalo pobrisati. Da nam se od sada piše kalendar. Da zdravlje pobijedi bolest. Hajmo ljudi! Želim nam svima zdravlje i ozdravljenje. Neka nam je sa srećom. Ili pukovnik ili pokojnik!

Saša Graorac, gordi 
Ljeta, 2018. godine

Rodjeni ste u pogresno vreme? DOKAZ

Mislite da ste rodjeni u pogresno vreme? Da ste bolji od vecine ljudi koje poznajete? Da je nekad pre bilo bolje? Gde su nestali heroji, cast, postenje, istina i pravda, bolja vremena?

Dani, godine, vekovi prolaze a ljudi ostaju isti. Uvek dominira sljam, poroci, lopovi, kriminalci. Uvek su postojale prostitutke, ubice, monstrumi. Samo tehnologija napreduje, ljudi ostaju isti. Nema mnogo heroja zato sto glavnu rec vode idioti. Lakse se udruzi 10 ljudi koji su zli nego koji su dobri. Oduvek komsija komsiji zeli da mu crkne krava.. Samo da neko drugi nije srecan. Zavist, ljubomora, nadmenost, lazi i zlo dominiraju. Heroji, cast, postenje, istina i pravda su uguseni i sa najmanjom lazi, a bolja vremena nikad nisu ni postojala. 

Dokaz za to je pesma Vladislava Petkovica DIS-a iz 1910. godine. Dakle, pisana pre vise od 100 godina, a kao da je pisana danas. Dokaz da smo uvek pravili iste greske i kao pojedinci i kao drustvo. Svaki stih kao da odgovara nasem vremenu....

Naši dani

Razvilo se crno vreme opadanja,
Nabujao šljam i razvrat i poroci,
Podig'o se truli zadah propadanja,
Umrli su svi heroji i proroci.
Razvilo se crno vreme opadanja.

Progledale sve jazbine i kanali,
Na visoko podigli se sutereni,
Svi podmukli, svi prokleti i svi mali
Postali su danas naši suvereni.
Progledale sve jazbine i kanali.

Pokradeni svi hramovi i ćivoti,
Ismejane sve vrline i poštenje,
Poniženi svi grobovi i životi,
Uprljano i opelo i krštenje.
Pokradeni svi hramovi i ćivoti.

Zakovana petvekovna zvona bune,
Pobegao duh jedinstva i bog rata;
Obesimo sve praznike i tribune,
Gojimo se od grehova i od blata.
Zakovana petvekovna zvona bune.

Od pandura stvorili smo velikaše,
Dostojanstva podeliše idioti,
Lopovi nam izrađuju bogataše
Mračne duše nazvaše se patrioti.
Od pandura stvorili smo velikaše.

Svoju mudrost rastočismo na izbore,
Svoju hrabrost na podvale i obede,
Budućnosti zatrovasmo sve izvore,
A poraze proglasismo za pobede.
Svoju mudrost rastočismo na izbore.

Mesto svetle istorije i grobova
Vaskrsli smo sve pigmeje i repove;
Od nesrećne braće naše, od robova,
Zatvorismo svoje oči i džepove.
Mesto svetle istorije i grobova

Ostala nam još prašina na hartiji
K'o jedina uspomena na džinove;
Sad svu slavu pronađosmo u partiji,
Pir poruge dohvatio sve sinove.
Ostala nam još prašina na hartiji.

Pod sramotom živi naše pokolenje,
Ne čuju se ni protesti ni jauci;
Pod sramotom živi naše javno mnenje,
Naraštaji, koji sišu k'o pauci.
Pod sramotom živi naše pokolenje.

Pomrčina pritisnula naše dane,
Ne vidi se jadna naša zemlja huda;
Al' kad požar poduhvati na sve strane,
Kuda ćemo od svetlosti i od suda!
Pomrčina pritisnula naše dane.

Ako smatrate da ste drugaciji, nalazite ljude koji su slicni vama. Izolujte se od ljudi koji Vam smetaju. Okruzite se ljudima koji Vam odgovaraju i samo tako ce te biti istinski srecni u vremenu u kojem zivite. 

P.S. ako Vam se svidja neki od mojih blogova, komentarisite. Sta Vam se svidja a sta ne? Bio bih Vam zahvalan. Uglavnom pisem nabrzaka i usredsredjujem se na poentu... Hvala. 

Miladin Sobic- Ne pokusavaj mijenjat me...

Ne pokušavaj mijenjat me,
Ovo je ipak moja glava,
Kad joj se budi nek joj se budi,
Kad joj se spava nek joj se spava.

Ne pokušavaj mijenjat me,
Ovo su ipak moje ruke,
Samo mi znamo kol ko smo skupa,
Mučili sreću, mučili muke.

Ne pokušavaj mijenjat me,
Ovo je srce oduvijek sa mnom,
Kol ko smo samo krvavih puta,
Išli po brdu, išli po ravnom.

Ne daj da tebe mijenja ne ko,
Budi do kraja to što jesi,
A ako misliš da smo daleko,
Nemoj put mene, bolje ostani gdje si.

Znam da ovako mnogim ne godim,
Al ja sam čitav stao u vene,
Znam dobro zašto ratove vodim,
Muški su muški, žene su žene.

Ja kad nekog vidim da gubim,
Zasuzi oko, ali ne plačem,
Onog kog ljubim do daske ljubim,
A znam da se igram oštrim brijačem.

Ali kad s torbom naumim negdje,
Noge mi nećeš vezati ničim,
Nema tih para za moje cijene,
Priznajem kako ciganu sličim.

Ja imam kičmu čeličnu šinu,
Ne volim kada glava mi pada,
S njom spajam zemlju i visinu,
I kad se leti, i kad se strada.

Ne daj da tebe mijenja neko
Budi do kraja ono sto jesi
A ako mislis da smo daleko
Nemoj put mene
Bolje ostani gdje si.

Ne pokušavaj mijenjat me
Ovo je ipak moja glava
Kad joj se budi, nek joj se budi
Kad joj se spava, nek joj se spava.

BY *JEDAN I JEDINI* MILADIN SOBIC 

https://www.youtube.com/watch?v=5ipdIHdVusA

Budi ono sto jesi! 

Pakao

Izmedju raja i pakla 8

Sloboda i ropstvo. Gde se mi trenutno nalazimo?

Definicija slobode govori o tome da je sloboda stanje u kojem subjekat moze da deluje bez prisile i zabrane, to znaci da covek ima pravo da bira izmedju razlicitih mogucnosti i da sam donosi odluke, a da time ne steti drugome. Jer ako bi stetio drugome onda je to samovolja ili negacija slobode drugome. Suprotno od slobode je ropstvo, tj. stanje u kojem mi ne mozemo da donosimo sami odluke nego da to radi neko drugi za nas=neko upravlja nama u potpunosti. 

Da li smo mi slobodni? I kako sve funkcionise?

Mocnici, "velike sile ili ljudi iz senke"  upravljaju svojim drzavama i namecu zakone i svoju samovolju. Namecu nam sve sto zele. Daju veca prava kome god zele. Jedni imaju veca a drugi imaju manja prava bez obzira sto zivimo u takozvanoj demokratiji. Demokratija=vladavina naroda (narod bira predstavnika) nigde u svetu ne postoji. Narod bira izmedju grupe ljudi svog predstavnika koji treba da zastupa njihove interese a ne svoje. Ni jedan predsednik to ne radi. Svaki predsednik donosi zakone na osnovu svoje volje, kako njemu to odgovara ne slusajuci narod. Znaci da on vlada a ne narod. Daju ti 10 ljudi na listi da ti mislis da imas pravo glasa, da mozes nesto da promenis, iako, za koga god glasas dobijes uvek isto. Prividna sloboda izbora.

I tako drzava i svet nam namecu malo po malo svoju samovolju. Postepeno "sindromom zabe u kljucaloj vodi" (jedan od proslih blogova) ukidaju nam sva prava. Postepeno se ukidaju penzije, koje nece postojati uskoro. Zaposlenicima se deo zarade uzima u "fondove" za penziono da bi, kad napune odgovarajuce godine, dobijali penziju. Covek radi i daje novac u te fondove, da bi ga opljackali, i da bi kad taman dodje do svoje zasluzene penzije, pomerili penziju za jos 5 godina. Oduzimajuci pravo na njihov novac koji su sami zaradili. Neko im ukrade 5 godina zivota, 5 godina mukotrpnog rada, 5 godina zarade. Ali ni to nije dovoljno, nego smanjuju penziju i plate, tako da ukradu jos vise zaradjenog novca. Mnogi ni ne dozive penziju, tako da sav novac koji su odvajali zavrsi u vlasnistvu "drzave". A mnogi i dobiju otkaz neposredno pred penziju.

Namecu nam lazna ucenja i gluposti u skolama, zaglupljujuci narod. Potreban im je glup narod da bi lakse manipulisali. Decu uce laznim vrednostima kao sto je afera "gay bojanka". Uce decu da je normalno nesto sto nije. Narod bombardiraju bludom, nemarolom, osecajem nestabilnosti (pozivanjem na ratove). 

Ako izbije rat, daju ti pusku i teraju te na front. Nit si trazio nit zeleo rat, nit mrzis ikoga al moras da ratujes. Ako neces, ubiju te kao dezertera. Pa ti ratuj dok neko profitira i koristi te kao pijuna. Moras, a sloboda?

Ljudi na vlasti rade sta zele, ubijaju decu (pravda za Davida i svu nasu decu), zataskavaju. Niko ne odgovara za ubista, silovanja, mucenja, fizicko i psihicko maltretiranje, mobing, korupciju. Donose zakone koje za njih ne vaze. Mogu da krse sve moguce zakone i niko im nista ne moze. Ako nam sve to rade, da li smo slobodni? Da li imamo pravo na slobodu? pravdu? izbor? Na ROBiji sve vise neduznih ljudi, kojim je smesteno zbog necijeg tatinog i maminog sina... To sloboda?

Daju prava pederima i lezbejkama, feministkinjama.. sektasima.. Svi oni traze neka svoja prava sto je donekle i ok, ali ta njihova prava prelaze u samovolju. Pederi i lezbejke zele svoja prava a ne postoju prava drugih. Nose transparente Isusa i Vladika kao da su i oni pederi. Ako oni ne postuju nasa uverenja i nasa prava, zasto ja da postujem njihova? Da ih podrzavam u njihovom ludilu? Radi sta zelis ali ne utici negativno na druge. Feministike zele svoja prava a da potlace i pobiju sve muskarce xD i ljudima je to ok, oni zasluzuju prava a ljudi sto su im deca pobijena ne? Sloboda?

U americi pominjanje Boga i Isusa se kaznjava, a sektasima i satanistima se povecavaju prava. Cisto nametanje samovolje. Sve sto krene tamo negde, dodje i kod nas kad tad, pa ce uskoro i to. Trans-osobe, ako im kazes da su zensko, a oni se osecaju kao musko, onda je to povreda njihovih prava. Ti odmah krivicno odgovaras. A tebe kad neko psihicki maltretira ko te je.e. U Finskoj uveli zajednicke WC-e. Nema vise musko zensko, sad si ONO. Udjes u WC a "zena" izvadi onu musku stvar. Ako ih cudno pogledas odmah je to uvreda i krivicno odgovaras. U svim ustanovama zajednicki wc-i, pa ti imaj svoja prava, a ne mozes ni fizioloske potrebe ko covek da zadovoljis. Onda nacionalne i sve druge manjine imaju veca prava nego ostali. Sto si normalniji to manja prava imas. Gde je ono da svako treba da ima ista prava? Kako je to isto pravo kad od 2 osobe koje imaju iste bodove, skole...zaposli se osoba samo zato sto je rom, peder ili transeksualac. Gde je tu sloboda i ravnopravnost?

Plate sve manje. Radis ko rob. Na poslu te maltretiraju, omalovazavaju, izderavaju se bez ikakvog razloga. A ti trpis jer moras zbog porodice, dece ili da bi preziveo. Gde su ta prava? Ko odgovara za mobing? Niko. To sloboda?

Posle svih mogucih cuda koje ti oduzmu onda ti uzmu jos vise. Porez na imovinu, stan, kucu,firmu, platu, porez na svaki proizvod koji kupis,.... Za sve zivo porez. Jos na vazduh samo da uzmu.  A da i porez na upotrebu novca. Strane banke nama daju novac u stranoj valuti i onda u toj vrednosti stampamo svoj novac, i onda nam uzmu porez na taj isti novac. Mi nemamo pravo da stampamo sami svoj novac, nego nam oni odrede koliko mozemo. I tako se drzava uzimanjem kredita sve vise zaduzuje i taj novac se nikad ne moze ispaltiti, ali nikad. Kako mozes vratiti banci 105 evra (sa porezom) ako imas mogucnost da posedujes samo 100 evra. Tih 5 evra ne postoji, dakle nema odakle da se vrati. Tako se gomilaju dugovi, porezi, vracanje duga sve teze jer je dug sve veci. I onda svake godine prvo se daje 5% svog novca drzave stranim bankama, pa onda 10%, pa 20 i tako redom. POkusavajuci isplatiti dug koji ne moze da se vrati postajemo robovi strancima. Na kraju kad dodje do 100% drzava i sve sto je u njoj pripada tamo nekome...cinjenica...a trenutno smo na oko 70%... Sloboda?

"Zavrsi skole da budes uspesan". Zavrsis fakultet, master, doktorat i nista. Nema posla u struci. Otvaraju se strane firme gde nasi rade ko robovi. Nista za akademskog gradjanina. Daju ti kao izbor da studiras, pravo na stipendiju i na kraju nemas gde da radis. Kad se otvaraju samo fontane i strane autoindustrije. Izlazes se otrovima ko te je.be. Zavrsis fakultet radis ko cistacica ili na trafici za 15000 da bi preziveo. Daju stranim firmama podsticaj a domace firme ko je.e. domace firme unistavaju porezom a strane ne placaju porez. Stranac ima veca prava nego mi. Cinjenica. Pa se ti osecaj slobodno i zasticeno. U drzavnim ustanovama rade tatini sinovi bez skole, pa ti uci i obrazuj se, bez mogucnosti da se zaposlis u struci.. Sloboda?

Hrana se prodaje pokvarena. U svim vecim marketima i mesarama kad istekne rok, samo se promeni datum kao da se nista nije desilo.  Meso se ispira u slanoj vodi da bi se uklonio smrad i da bi meso izgledalo sveze. A ono u poluraspadu. Na njemu mikroorganizmi vec izlucili svoje toksine i enzime u pokusaju da razloze to meso. Pa ti daj to svojoj deci da jedu ne znajuci da je pokvareno. Cim se desi neka havarija, ispuste se zabranjene materije u vodu ili vazduh ili zemlju, narod ne bude obavesten, prikrije se da neko ne bi odgovarao. Pa ti kad dobijes rak, zarazu neku, trovanje i sl. pomislis " pa nikad nisam ni pusio" a rakcina ko kuca. Sloboda?

Pre 50 godina se zivelo bolje bez obzira na taj silni dosadasnji napredak u tehnologiji. Kako je to moguce? Sve sto vise "napredujemo" to vise nazadujemo. Odgovor je porez kroz prikriveno robovlasnicko drustvo i psihicko i fizicko trovanje naroda.

Mislis da imas pravo na svoje misljenje? ni to vise nemas prava xD kazes svoje misljenje i dobijes maltretiranje i ROBiju. 

I na kraju ti kazu "ti si slobodan u demokratskoj drzavi". A nit imas ikakva prava ni mozes da utices na neke vece promene jer ti je sve nametnuto. Svi smo robovi. Cak i da se trudis da nesto promenis, sve se na kraju vrati na isto. Neko da i svoj zivot da bi nesto promenio ali uzalud. Uvek se vraca sve na Orvelovu "Zivotinjsku farmu". A ti samo mozes da se prilagodis i da dopustas da se postepeno povecava toplota u loncu kao i "zaba u kljucaloj vodi".

izmedju raja i pakla 8

Vernici. Gde su nestali pravi vernici?

Pre 2 hiljade godina nasi preci su ziveli u blatu, siromastvu, okruzeni ubistvima i ratovima. Okruzeni nepravdom, robovima, ubicama, silovateljima, prostitutkama, nevernicima i okultistima. Bez ikakve higijene, bez medicine, pravih doktora. Povredis se i dodje "doktor" sedne pored tebe i cita molitvu jer nisu znali druge nacine lecenja. Nije bilo lekova, a koristenje lekovitih biljaka je predstavljalo vesticarenje. 

U svoj toj zbrci, neredu, nemoralu nasao se on. Isus. Covek koji je ceo zivot bio okruzen losim stvarima. Nije dopustio da ga iskvareni svet iskvari. Nije bio ni slican ostalima. Bio je pravi primer toga kakav covek u stvari treba da bude. Bio je uzor, bio je ucitelj. Pomagao je svima koji su zeleli bar malo da poveruju. Pomagao je i onima koji nikome nisu hteli da pomognu. 

Pored svih iskusenja kojim je bio okruzen, iskusavan je bio i dalje. Prosao je i 40 dana iskusenja u pustinji od strane djavola. Djavo je pokusavao da ga prevari, da manipulise njime, da ga podmiti. Odveo ga je cak i na Mont Everest i pokazao mu ceo svet i rekao ako bude sa njim da ce vladati celim svetom. Ali nista nije moglo da izmeni njegovo cisto srce. Bio je ono sto jeste. Nije bio za ubijanja, blud, zavist, spletke, manipulacije, vladavinu. Zeleo je samo da svetom vlada ljubav, da ljudi jedni drugima pomazu, da veruju u Boga i za to je bio spreman da da i svoj zivot. Zeleo je da svojim zivotom da primer za sve. 

Nikada nisam shvatao, kad su ga uhvatili i krenuli da ga razapinju, zasto njegovi apostoli i porodica nisu pokusali da ga spasu. Zasto ostali vernici nisu nista ucinili. Samo su gledali u najvecu nepravdu svih vremena. Ali danas dok sam gledao jedan film sam napokon shvatio. Isus to nije zeleo. Jer da su oni pokusali da ga spasu, mnogi bi izginuli. A on to nije zeleo. Nije zeleo nasiljem odgovoriti na nasilje. Bio je spreman da pogine pre nego da se brani i da ubije nekoga. To se skroz kosilo sa njegovom verom. Verovao je u nas i zrtvovao se zbog nas. I to je bilo njegovo najvece iskusenje, da da zivot za svoju veru u ljubav i dobrotu, za veru u Boga. 

A mi svi nedostojni te zrtve. Ne odolevamo grehu. Povecavajuci taj greh jer svesni njegove zrtve ne menjamo se. Zivimo u raskosu u odnosu na vreme kada je on ziveo. Robovi smo samo svojih misli i greha. Ljudi su spremni da ginu ali samo za lazne vrednosti. Gledamo blud i nemoral na tvu. A ljudi to pre nisu mogli da kontrolisu, moralisu da budu okruzeni time. Uzori su nam politicari, starlete, prostitutke... Imamo naprednu medicinu i lekove. Svestenici ne postuju zavet skromnosti i ulaze u kriminal. Nema crkve kao zvezde vodilje u prave vrednosti. Crkva vodi ratove sto je susta suprotnost Isusovog ucenja. Ljudi varaju svoje partnere bez obzira na obecanje ljubavi, podrske, razumevanja, vernosti...

Nema pravih vernika? Jer niko nece da se menja na bolje. Niko nije spreman  da se odrekne svojih "slatkih" greha za veru u dobro, za veru u ljubav, za veru u nadu za vecni zivot u raju. Niko nije spreman da umre za prave vrednosti. Ali krckacemo se lepo, a djavo ce sa pakosnim osmehom da dodaje zacine...

izmedju raja i pakla 7

Podele. Cemu tolike podele? U svetu postoji jako mnogo podela, neke su logicne a neke ne. Zasto svi imaju toliko potrebu da pripadaju razlicitim grupama? Cemu potreba za mrznjom izmedju razlicitih grupa? Kad podela postoji samo u glavi. 

Prva i verovatno najveca podela jeste i najlogicnija. A to je podela zivih bica po carstvima i vrstama. Postoji 5 carstava: Monera, Protista, gljiva, biljaka i zivotinja, i ta carstva se dele na milione vrsta. Podele su u potpunosti jasne jer se te grupe dele na osnovo mnogih razlika. 

Druga logicna podela jeste na osnovu pola. Postoji muski i zenski pol. Ali zasto postoje mrznje i netolerancija izmedju tih polova. Zasto postoji potreba nekih zena (feministkinja) da mrze generalno sve muskarce. Da li tako isto mrze i svoje oceve, bracu, sinove (ako ih imaju)? Da li su i oni isti kao svi ostali muskarci? Da li i njih treba ubiti? I zasto postoji potreba nekih muskaraca (mizoginija) da toliko mrze sve zene? Da li mrze isto tako i svoje majke, sestre, cerke? Da li su njima i one nize vrednosti i nedostojne muskaraca? Zasto misle da su jedni vredniji i bolji od drugih? Da li su to dovoljne razlike za mrznju?

Treca podela je religija. Vecina religija ima istu ili slicnu osnovu. Zasnivaju se na ljubavi, pravdi i medjusobnom postovanju izmedju ljudi (bez obzira koliko bi ti ljudi mogli razlicito da izgledaju). Ali opet razlicita religija=mrznja. Neke religije vekovima ratuju kao katolicanstvo, islam i pravoslavlje. Osnova religija je ista, i vise slicnosti postoji nego razlika. Zasnivaju se na veri u jednog Boga, ljubavi prema Bogu i svim ljudima, postovanju, dobroti,.. Ali opet mrznje, zasto? Ako si se rodio kao katolik to znaci da je tvoja religija bolja? Da si se rodio kao musliman da li bi menjao religiju? I obrnuto. Cemu mrznja? Verovatno zato sto imas osecaj pripadnosti jednoj grupi u toj meri da ne zelis ni da cujes za nesto drugo. Pravi vernik bilo koje od te tri religije ne mrzi nikoga, a pogotovo ne ljude koji drugacije (a ustvari slicno) misle. Pravi vernik bi pomogao svakom coveku bez obzira na religiju. Bog je stvorio sve ljude. Zasto mislis da je Bozija volja da ih mrzis i ubijas? Da je to Bozija volja, zasto bi on njih uopste i stvarao?

Podela na osnovu boje koze. Najveci problem je izmedju belaca i crnaca, mada ni zuti ljudi nisu izuzetak. Mrziti crnca samo zato sto ima vise pigmenta u kozi (i veci …) je stvarno besmisleno. Ili mrzeti belca jer ima manje pigmenta. Sve ostalo je isto izmedju tih grupa. Zasto se bojati neceg drugacijeg, kad je to “drugacije” beznacajno (ono sve jeste isto ali k. nije xD).

Podela na osnovu nacionalne pripadnosti. Srbi, Hrvati, Bosnjaci, Turci, Amerikanci, Rusi. Podele su delimicno logicne. Ljudi su se udruzivali u grupe da bi im tako lakse bilo u svemu. Ali cemu mrznje? Vekovi mrznje, ratovanja, nemilosrdnog ubijanja…CEMU? Samo zbog toga sto su se neki ljudi u razlicito vreme na razlicitom mestu udruzivali u neke skupine da bi im trenutno bilo lakse. I po nauci i po religiji, svi ljudi imaju zajednickog pretka. Znaci i Hrvat i Srbin I Bosnjak imaju zajednickog pretka. Znaci postoji povezanost u srodstvu. Mrzeti nekoga samo na osnovu nacionalne pripadnosti je uput za ludnicu. Ti ljudi su spremni da ubijaju tudje majke, roditelje, decu, da siluju, muce, sakate…samo zato sto pripadaju razlicitim grupama. Spremni su uvek na rat, kao da su spremni i na to da i neko njihov bude ubijen (dete, majka, sestra, otac, brat). Jer u ratovima zrtava bude uvek na obe strane. Da li misle da ce im taj rat nesto promeniti? Bez obzira koliko ratovali, jedni druge ne mogu u potpunosti istrebiti. Mogu samo povecavati mrznju i nastaviti sa nesuglasicama, ubijanjem, ekonomskim nazadovanjem i sl. Rat se ispati samo ratnim profiterima. Ostali budu iskoristeni za tudje ciljeve, osakaceni, silovani, muceni, ili dobiju traumu. Da li ste spremni da se to i vama desi? Zasto mrzeti sve pripadnike tog naroda? Ako je neko ubio nekog tvoga, mrzi ga… Ali zasto mrzeti tamo neko dete koje ti nista nazao nije ucinilo?

U okviru jedne nacije, jedne religije, podela na osnovu sportskog tima. Bez obzira koji sport je u pitanju, uvek postoje grupe navijaca. Imati svog favorita je nesto sasvim logicno. Ali opet cemu mrznja? Zastoo? Zato sto neko navija za drugi tim? Da li je to vredno fizickog i mentalnog maltretiranja? Da li je to vredno posledica koje mogu nastati zbog te mrznje? Da li je to vredno izgubljenog zivota? Zasto mrzeti druge i zeleti da neko mrzi vas samo zato sto drugacije mislite? Totalno imaginarna podela. Mrznja bez ikakve koristi. Sportisti igraju, zaradjuju, to je njihov posao. A sta ti imas od toga? Samo osecaj lazne pripadnosti. “Pobedili smoo”? Kako si pobedio? Tako sto je neko sve ucinio umesto tebe? Tako sto si drecio, skakao i tukao se na stadionu gde nema poena? Ili zato sto si samo izbacivao sve sto si nakupio u sebi (nezadovoljstvo neko u zivotu, neke svoje probleme) maltretirajuci druge? Jesi li sebi tako pomogao? Sta si dobio od te pobede? Jer da si pravi navijac, bio bi tu i u porazu. A ovako si samo glupi pubertetlija sto ne zna kako drugacije da obuzda promene hormona ili si covek bez ikakve ambicije u zivotu (totalna propalica). Sve cineci, da bi imao osecaj lazne propadnosti nekoj grupi. Radis sto jer te niko drugi ne postuje i ne voli. Niko osim tih “laznih prijatelja” koji te nagovaraju na gluposti. E pa ne vole te ni oni, niti te postuju…

Podele na osnovu “klasne” pripadnosti. Mrzeti nekoga zato sto je bio vredan i sto je postao bogat Ili mrzeti nekoga sto nije imao uslova da se obogati. Mrzeti nekoga zato sto si ti imao srece a on nije? Ili mrzeti nekoga sto je on imao srece a ti nisi? Da li je to vredno mrznje, vredjanja, izrugivanja? Jer ako ti je to vredno onda si najsiromasniji covek na svetu bez obzira koliko bogat bio. Ostaces sam, niko te voleti nece, a i zasluzices to.

Ako ti ne zelis da razumes druge, zasto mislis da ce neko hteti da razume tebe? Ako ti ne postujes, zasto zelis da tebe postuju? Ako ti ne volis, zasto mislis da ce tebe da vole?

Toliko podela i zelja za podelama, da na kraju covek ni sam ne zna kome pripada. Podelama ne pripadate ni sebi. Pripadajte sebi!  Zasto ne praviti grupe za pomoc drugima? Zasto biti destruktivan, kad mozes biti konstruktivan? Pomozi drugima, da bi neko pomogao tebi.

P.S znam da sam smorio ovolikim tekstom… al jbg xD

Izmedju raja i pakla 6

Da li imate sindrom "zabe u kljucaloj vodi"?

Ako se stavi zaba u posudu sa vodom, i postepeno se voda zagreva. Zaba ce postepeno povecavati temperaturu tela. Kada voda krene da kljuca, zaba nece moci da regulise svoju telesnu temperaturu i pokusace da iskoci. Ali zaba je vec istrosila svu svoju snagu pokusajuci da se prilagodi, tako da ne moze da iskoci iz posude i umire. A da je voda odmah krenula da kljuca, zaba bi momentalno iskocila. (By Oliver Klerk)

Sindrom se odnosi na oblik emocionalnog stresa povezanog sa teskim situacijama u zivotu koje smo prinudjeni da trpimo do kraja. Taj proces nase tihe adaptacije pocinje da kontrolise nas zivot korak po korak, i mi vise ne znamo sta nam je stvarno potrebno u zivotu. 

Taj sindrom svi imamo jer se neprekidno prilagodjavamo malo po malo na novonastale situacije. Na situacije koje nam ne odgovaraju ali ih trpimo. I trpicemo ih stalno dok su te situacije postepene i dok u tom trenutku deluju neznacajno. Ali ako pogledamo posle nekog vremena i shvatimo sta smo dopustili, zeleli bi da smo u startu iskocili iz toga.  

Taj sindrom mnogi iskoristavaju, svesno ili nesvesno. Npr. tako politicari upravljaju masama.  Ako zele neku glupost da ucine, ucine je tako da nama u pocetku deluje kao da se ne odnosi na nas, ili da nas mnogo ne pogadja. Bez obzira da li se radi o postepenom snizavanju plata, podizanju poreza, ukidanju penzija, poskupljenje goriva, uvodjenje morbidnih tv programa i slicno. Mi u pocetku ne vidimo u tome neki veliki problem i prihvatamo ga kao da je to sve uredu. Vremenom krece da nam smeta, ali se prilagodjavamo i nista ne radimo. Cekamo da se nesto promeni ili da neko drugi sredi stvar, ocekujuci da ce da bude bolje ili da se vrati na staro. Ali to staro se nikad ne vraca niti bude bolje. Nesvesno ulazeci u sindrom 'zabe u kljucaloj vodi" sve dok ne izgubimo potpuno volju i ne umremo. Pametni su oni jer znaju da kad bi odjenom uradili nesto drasticno, da bi svi kao zaba iskocili iz te vrele vode i borili se za zivot. Zato deluju postepeno izoblicujuci normalne vrednosti do potpunog porobljavanja naroda. 

Mnogi u taj sindrom ulaze nesvesno. Npr. jeduci nezdravu hranu, kao i ja. Svidja nam se ukus ili je jeftino. Ukus nas mami i mi ne mozemo da odolevamo. i onda jos malo i jos samo malo. Sve vise i vise se hranimo nezdravo, sve dok na kraju ne obolimo. Ni svesni sta nam se to odjednom desilo. Pa uvek sam bio zdrav ko dren? Otkud to odjednom? A da smo u pocetku bili svesni da cemo da obolimo, ne bi tako nesto radili. Jer nista nije odjednom, jer i najslabiji vetar na kraju srusi planinu.  

U taj sindrom nas uvlace i nasi najmiliji, tako sto uvek neko radi nesto sto nama smeta. Ali mi i dalje trpimo. Malo po malo, sve dok na kraju ne prsnemo. Psihicki ili fizicki. I na kraju ne mozemo nista da promenimo, bez obzira koliko to zeleli. Jer ako jednom dopustis da ti neko nesto lose ucini, on ce smatrati da tako moze uvek i ti ces mu biti kriv ako se suprostavis. 

Zato dobro sagledajte ko vas sve uvlaci u sindrom "zabe u kljucaloj vodi" i ukoliko shvatite kad je prvi put promenjena temperatura, iskocite iz vode jer ako ostanete u njoj zavrsicete kao i ona zaba. Da li cete dopustiti da vas svako vuce za nos? Da li cete da trpite svaku glupost? Bar od nebitnih ljudi? Ako razmislite malo o ovome mozda cete shvatiti zasto ste u depresiji, pod stresom, bolesni, iscrpljeni i zasto mislite da su svi oko vas losi i da vas guse. Iskocite iz kljucale vode, budite slobodni i na sigurnom jer niko nema prava da vas podgreva do besvesti. Vrednujte i dopustajte samo ono sto vam se svidja. Recite DOSTA.

izmedju raja i pakla 5

Ko su zapravo politicari?

Političar bi trebao da bude osoba koja zastupa interese lokalnog stanovništva na lokalnoj, državnoj ili europskoj razini. Djeluje nezavisno ili za političku stranku. Dakle osoba koja bi trebala da se bori za interese naroda u celini (a ne za sopstveni interes), i da to cini u skladu sa zakonom i ustavom. Ali ustvari, kao sto svi vidimo nije tako.  

Prava definicija bi trebala da zvuci ovako: Politicar je moralna spodoba, ljiga, najnecasniji, dupeuvlacuci izrod tj stvor ili nakarada veoma sklona spletkama, lazima, manipulaciji, unistavanju normalnih vrednosti koja cini sve iskljucivo za svoje interese ili interese svojih nadredjenih i to sve protiv naroda, humanosti, razuma i svih normalnih vrednosti.

Spreman je na najpodlije gadosti zarad svog uspeha. Gurajuci se sa jos hiljadama takvih moralnih spodoba i takmiceci na lestvici kroz stepenike piramide do svog imaginarnog cilja. Do prvog mesta tj spodobe nad spodobama. Za mesto za koje su prodali i dusu djavolu samo da sto duze tu ostanu. 

Kada se probije kroz gomilu spodoba i dodje do cilja, onda krene da manipulise masom ispod njega, podlim spodobama, koji to isto rade sa spodobama koji su stepenik nize.  I tako prave sliku da su jedni protiv drugih, vredjajuci, bijuci, maltretirajuci jedni druge. Ali je to ustvari samo jedna lazna slika. Oni jedni druge duboko postuju i cene. Usvajaju njihove podlosti i hrane se nemoralom, bludom, iskvarenoscu, lazima,spletkama. I tako odrzavaju svoju formu spodobe nad spodobama koja ne samo da manipulise stepenikom ispod, nego preskace stepenike po volji uticajuci na kompletan narod. Jedni druge uvlace u sistem. Rodjak rodjaka, brat brata. Ali samo oni koji su moralne spodobe mogu da se probiju. Ostali samo padaju na dno. Bivajuci potpuno porazeni i unisteni. 

Isti taj narod koji ih je izabrao, najgore prodje. Bez obzira da li su to radili iz uverenja ili radi koristi. Ali ovce ko ovce, sluze samo da budu osisane ili da budu pojedene. Dobiju neku prividnu korist ili lazno obecanje. 

Zaposljavaju samo one koji su spremni da rade za njih sve sto se njima cefne. Da protestiraju, da dolaze na lazne skupove, da rade gluposti i da prave budalu od sebe jer to ustvari i jesu. Samo gomila ovaca, spremna za sisanje.  Jer da su nesto vise od ovaca, shvatili bi da su svi oni isti. Kao jedna jedinstvena osoba, koja vremenom samo razmenjuje maske. Tako da nama samo deluje da postoje stranke i ljudi koji se bore za narod. 

Zaposljavanjem nestrucnih ljudi, tj moralnih spodoba u nastanku, dovode do rusenja svih normalnih vrednosti drzave. Propadanja svega sto je dobro, svih firmi i preduzeca, ustanova... Na vrhu je uvek najgori od svih, a trebalo bi da je najbolji. Ustvari jesu oni najbolji, ali najbolji u razvratu, gadostima i lazima. I tako piramida ne ide od najgorih ka najboljim, nego od najboljih ka najgorim. Samo sto najbolji ne znaju gde se nalaze jer su ovce. 

Ovce spremne na sisanje i je*avanje u zdrav mozak. Ovce koje uvek najebu jer moraju da ucestvuju u besmislenim ratovima, manipulacijama, lazima, nistavilu, nemoralu i svemu onom sto spodoba nad spodobom naredi. Danas jedna spodoba, sutra druga i tako u krug. Ugadjaju sebi a posten narod ko jebe. Mogu da izadju da ubijaju, da siluju, da lazu, gaze, ugnjetavaju, da biju, i niko nikad od njih ne odgovara. Ako neko odgovara to samo tako izgleda. 

A ljudima koji ih licno poznavaju i koji ucestvuju u njihovim igrarijama ni pakao nece tesko pasti.  

izmedju raja i pakla 4

Kako biti srecan, zdrav i uspesan?

Sedni u najudobniji polozaj i zazmiri. Zatim, kreni da duboko dises. "Disi punim plucima". Dakle, duboko udahnes, i isto tako ali sporije izdahnes. Usredsredi se na svoje disanje. Trudi se da cujes svaki sum dok dises.I tako ponavljaj do 30 udaha i izdaha. Zatim udahni jako do maksimuma, zadrzi dah 10 sekundi, i onda izdahni opet do maksimuma. I tako 4 puta zaredom. Dok to radis, osetices treperenje na nosu. Pluca ce izbaciti sav visak ugljendioksida i napunice se kiseonikom. Svez kiseonik ce doci do mozga i vremenom ce koncentracija biti bolja. Sto se dublje udubis tj skoncentrises, to ce efekat biti bolji. Telo ce ti se opustati, pritisak unormaliti.

Kada to obavis, otidji pod tus, ali da voda bude svezija (ni mlaka ni hladna). Skoncentisi se na osecaj pohladne vode na telu. Oseti da si ziv i prepusti se sto vise. To ce ti opustiti sve misice na telu i poboljsace vezu misica i mozga. Radeci ovo jednom dnevno, za 40 dana bices mnogo zdraviji, srecniji i opusteniji covek. Uskladi um i telo. 

Pored toga, nadji odgovore na sledeca pitanja: koji je tvoj zivotni cilj? Ko si ti? Sta si? Sta zelis da budes? kako se osecas u ovom trenutku? da li si srecan i zasto ne? Kako mozes to da promenis? Sta te cini srecnim? Koji su tvoji savrseni uslovi za zivot? i kako to ostvariti? Ko je kriv za tvoje neuspehe i kako ih se resiti? Resenje jednog po jednog problema, makar i najmanjeg, vodi ka velikom uspehu. Jer i najslabiji vetar, vremenom, srusi planinu. 

Sredi svoje misli. "kakve su ti misli takav ti je zivot". Ako trazis malo, malo ces i dobiti. Ako biras izmedju dve opcije, biraj dugorocniju, tj onu sto ce te duze ciniti srecnim. Ako te obe opcije ne cine dovoljno srecnim, onda ih odbaci obe i trazi bolju. Bez obzira koliko tezak izbor bio. Okruzi se pozitivnim stvarima. Ne citaj negativne clanke, pobrisi sa drustvenih mreza sve gluposti koje ti iskacu i koje te nerviraju. Okruzi se dobrim ljudima, onim koji te lako oraspoloze, koji su ti podrska, uzor... Ne zavidi uspesnijim ljudima nego razumi i  razvijaj kod sebe njihove kvalitete. 

Kada nadjes svoj cilj. Trudi se da razmisljas svaki dan o tome. Makar na minut. Mastaj! Nadji resenje za svaki problem (jedan po jedan) u vezi tog cilja, I vremenom ces srusiti planinu. Dobro razmisli, sa kim taj cilj mozes da ostvaris! Nadji pouzdane i odgovorne ljude. Ljude da slicnim zeljama i ciljevima. Dvoje (troje,cetvoro..) moze mnogo vise da postigne nego jedno, ako znaju sta zele. Ako ste povezani istim zeljama, uspecete. Zamisli da si sve to vec uspeo. Da li je vredno truda?

Cini ono sto te usrecuje. Ne radi ono sto ne volis kad drugi rade. Ne dozvoli da te iko tera da radis nesto sto ne zelis i sto ti nije prijatno. Bez obzira cim te ucenjuju. Ako mrzis sto drugi kukaju, ne kukaj ti. To je samo trazenje izgovora i sazeljenje sebe. TI TO MOZES! Znam DA MOZES! veruj u sebe i ispunices svaku svoju fantaziju, ali samo ako to doista zelis. Zato svaki dan ponovi u sebi bar 3 puta: "JA TO MOGU I USPECU U TOME". Samo pozitivan stav vodi ka napretku. 

Bavi se onim sto te ispunjava. Da li bi od toga mogao da razvijes biznis? Kako? Sto vise razmisljas o tome, to ti vise ideja i resenja pada na pamet. Zamisli da si uspeo, i ako te dovoljno motivise, uspeces. Nadji pouzdane ljude, i brze ces uspeti. 

Svakim zalogajem i svakim gutljajem, skoncentrisi se na ukus. Oseti da si ziv. Oseti i najmanja zadovoljstva. Uzivanjem u hrani podstices lucenje hormona srece i osecas se srecnije. To ces shvatiti vremenom. (Jedi i zdraviju hranu: npr Spirullina ili Chlorella (5g dnevno), vise voca (npr borovnice za mozak), povrca, ako zelis.) 

Sredi svoje misli, radi ono sto volis, ne dozvoli da ti namecu sta ces da radis i kako da se ponasas, budi ono sto doista jesi, "budi samo svoj", bavi se onim sto zelis, pokusaj od toga da pokrenes biznis (bez obzira koliko ideja bi mogla da zvuci suludo). Kazi ja to mogu, ja to zelim, ja to moram. Resi se zlih ljudi i ljudi koji te nerviraju, rastuzuju, koji samo kukaju. Budi pozitivan i okruzi se pozitivnim. Ne dozvoli da te koriste. Kazi ljudima ne. Ako im jednom dopustis nesto, mislice da mogu to uvek. Ako im pomognes milion puta, sledeci put ne pomognes, bice ljuti i besni na tebe kao nikad da pomogao nisi.

Ko ne zeli da pomogne sebi, ni Bog mu pomoci ne moze. Zato prvo pronadji sebe. Budi svoj. Postavi ciljeve, prati ove korake i bices srecan, zdrav i uspesan (a mozda i bogat). Nije tesko! VERUJ! Pokreni se, jer te niko drugi pokrenuti nece. 

POKUSAJ OVO, Nista izgubiti ne mozes...

VERUJ U SEBE. BUDI UZOR. BUDI POZITIVAN. BUDI COVEK. NE DOPUSTI DA TE KORISTE. 

izmedju raja i pakla 3

Divljina. Beskrajno prostranstvo suma. Sneg pada. Sve je belo, osim delova cetina koje odolevaju prodiranju snega. Tisina. Kao da sve spava. Ne cuje se ni zvuk ptica, ni medved, ni srne, ni veverice. Kao da je sve pokrio i ugusio sneg.

U daljini pocinje da se nazire nesto. Vuk. Jedan od najvecih predatora u sumi. Strasan, velik, krupan, mocan. Polako i bezbrizno koraca po sneznom pokrivacu. Neustrasiv, kao da je svestan svoje snage i moci. Gleda kao da vreba svoj plen. Sve sto bi se naslo ispred njega bilo bi gotovo.

Iza njega se pojavljuje jos jedan, a iza njega jos jedan. Svaki sledeci izgleda jace, opasnije, krvolocnije. Ali iza njih ide citav copor. Krecu se pravolnijski. Prva tri deluju najstarije i najslabije. Kao da prave put prohodnim, za ostale. Posle njih ide pet najbrzih i najjacih vukova koji cuvaju 10 zenki u sredini. A posle zenki jos 5 brzih i jakih vukova koji stite zenke i Alfa muzjaka koji je na kraju kolone.

Najkrupniji, najjaci i najsposobniji. Stoji na zacelju kao da zaostaje za grupom. Kao najveca kukavica, koja ce prvom prilikom da pobegne ako iskrsne problem. Ali zapravo on tako ima najbolji pregled, daje naredbe i koordinira celom kolonom. Da nije njega ceo copor bi propao. Prva tri su stari i bolesni vukovi. Prave put prohodnim i prve su zrtve u slucaju napada. Da su na kraju, toliko bi zaostali da bi uginuli.

Vukovi, velicanstvene zivotinje. Da bi bio alfa muzjak, ne treba da budes uvek prvi. Treba da budes glavni iz pozadine, da donosis najbolje odluke koje odgovaraju celom coporu a ne samo tebi. Da budes Alfa kad je najteze, cak iako treba da se zrtvujes za copor. Jer alfa muzjak vise nije “alfa” ako copora nema.

A na drugom delu sveta.  Jesen. Lisce opada. Temperatura polako krece da pada. A u daljini, zena sa psom na povodcu. Tako je mali, krhak, nikakav. Osisan kao neka curica. Obucen u malo odelce za pse. Slusa sve sto mu zena kaze. Ceka je dok je u supermarketu. Hrani se hranom za pse sa ukusima vanile, cokolade...Tepaju mu kao nekoj devocici i zovu ga Iskrica. Nekada mu preci bili neustrasivi, opasni, krvolocni vukovi, a on zbog ljudi postao samo “Iskrica”.

Da li neko drugi upravlja tvojim zivotom? I ako da, da li si srecan/na? Da li se bavis onim sto zelis, da li radis ono sto zelis? Ili ti sve neko drugi namece? Sta je ono sto ti stvarno zelis i da li tako zivis?

izmedju raja i pakla 2

Ponoc. Covek  i zena ulaze u restoran. On je obukao crno odelo sa belom kosuljom, a ona prelepu crvenu haljinu. Grlio ju je nekako mlako, poluzainteresovano. Kao da mu mnogo ni ne znaci i da to radi samo iz navike. Njeno lice deluje umorno ali srecno, kao da je prvi put izvodi u restoran.  Seli su za sto i uzeli "Meni".  Konobar je dosao i narucili su da jedu. Nisu nesto mnogo pricali kao da su potpuni stranci.

Covek je zatim ustao i otisao u toalet. Kada je izlazio iz toaleta pogledao je ka stolu i video da nje nema. Pitao je konobara gde je ona, a on nije znao. Pitao je goste restorana, ali ni oni nisu znali. Samo jedan gost je rekao da je video zenu u crvenoj haljini kako napusta hotel sa jednim policajcem.

Covek se uspanicio i brzo izasao napolje. Pozvao ju je na telefon ali bila je nedostupna. Bio je uplasen, zbunjen. Nije znao sta ga je snaslo. Ona nije takva! Ona bi se uvek javila, pogotovo ako ide negde. Nesto nije uredu! Ide odmah u policijsku stanicu.

Kada je dosao, odmah je pitao da li je njegova zena privedena. Da li je tu u stanici? Oni su mu rekli da nije i da nisu imali takav slucaj tog dana. Zbunjeno je izasao napolje. Uplasen, izgubljen. Gde bi mogla da bude? Pitao se.

Hodao je ulicama trazeci je. I nije mogao da je nadje. Krenuo je da place i da gubi nadu. Dosao je do plaze. Toplo je, vetar duva, a iza njega se njisu grane drveca. Ispred njega more, a iznad njega zvezdano nebo. Nikada pre nije toliko obracao paznju na zvezde. Gledao je kako se presijavaju na talasima.

“Eh kako je lepo” pomislio je. Samo da je jos ona tu. Samo ona, samo je ona lepsa od ovoga prizora. Najlepsa je bila za njega, oduvek je to znao. Ni sam se nije secao kad joj je zadnji put rekao da je lepa.

On je po ceo dan samo radio i dolazio kuci umoran. Nije vise imao vremena za nju. Samo dugi, smoreni posao i dani bez kraja. A ona je vodila racuna o kuci. Sve je sama radila. Kuca joj je bila nekako prazna, hladna. Osecala se kao u kavezu. Nije vise bilo te topline, te srece kao nekada. Kao onda kad su bili jedno drugom sve. Kad su pricali o svemu, smejali se, podrzavali jedno drugo u svemu, plakali zajedno, tesili jedno drugo. Sve je prestalo. Ostala je samo  praznina i hladnoca. Bar je tako delovalo.

Gledajuci u taj za njega velicanstveni prizor, mislio je samo o njoj. Setio se svega sto su prosli zajedno. Koliko su bili srecni. Setio se svega. I vencanja i upoznavanja i dugih dana ispunjenih ljubavlju i smehom. Sve mu se to cinilo daleko. Kao da se desavalo u nekom proslom zivotu. I sada kad su napokon ponovo otisli na more i izasli zajedno, sad nje nema. Kao da je u zemlju propala. Kao da je nikad nije ni bilo. Plakao je. Pokusavao da je ponovo zove. Nedostupna je! Sta joj se desilo? Samo da je dobro, ponavljao je u sebi. Krenuo je ponovo ka restoranu. Tuzan i zamisljen, nadajuci se da ce je napokon pronaci.

Priblizavajuci se restoranu, video je ugasena svetla. Izgubio je svu nadu. Samo je stajao, skamenjen, plakao i gledao mracni restoran u daljini i mislio samo o njoj. Odjednom kad je bolje pogledao. Video je neki lik ispred restorana. Kao neku senku u mraku. Prilazeci, cinilo mu se kao da je to ona. Ona jee! Mora da je ona. Jeste ona! Potrcao je ka njoj i jako je zagrlio i ljubio strasno. Kao nikada pre.

“Pa dobro gde si ti nestao” upitala je ona. Cekam te ovde satima. Samu si me ostavio. “Pa nije te bilo kad sam se vratio iz toaleta” pravdao se on. Rekli su mi da te je odvela policija. Krenuo je da se smeje kao da nikada nije bio toliko srecan. Shvatio je da mu je ona sve sto ima. Da je ona jedina koja vredi na celome svetu. I znao je da vise nikada nece zapostaviti ni zbog cega. Ona je njegov ceo svet.

Ko je tvoj svet? Sta tebe cini sretnim? 

izmedju raja i pakla

Mrak. Nema napred, nema nazad. Sve oko mene je mrak. Vidim samo svoje telo, ruke, noge, stopala. Kao neka bela blestava svetlost, moje je telo. Pokusavam da idem napred, ali gde je napred kad nista ne vidim. Jer sve je mrak.

Da li su prosle godine ili dani ili sati. Ni sam nisam siguran. Secam se samo svoje proslosti i svojih dela. Gde se ja to nalazim? Da li sanjam? Ne. Previse sam svestan sebe da bih sanjao. Da li me je neko oteo i zasto sam tako blestavo beo u mraku? Ni sam ne znam sta da radim. Kad i kako sam se nasao ovde? Sta je poslednje cega se secam? Samo prokleti mrak. Pokusavao sam da se proderem, da zovem i molim da me spasu. Nema nikoga ili me niko ne cuje. Izgubljen sam.  Cujem samo svoje pogubljne misli. Kao da ludim ili je mozda ipak sve ovo samo san? Zbunjen sam. Nema mi pomoci. Gubim svaku nadu da cu ikada odavde izaci.

Cudno. Imam osecaj kao da sam ovde vekovima. A jos uvek nisam osetio ni glad, ni zedj. Sve je tako mirno i spokojno. A da nisam umro? Osecam kako mi srce lupa kao bubanj I kako vrela krv prolazi kroz moje telo.  Ne, nisam! Ziv sam! Tesim se. Osecam se zdravo, jako i uplaseno. Sta radim ja ovde pobogu?

Kao da sam upao u najdublju i najmracniju rupu. Nema ni vetra, ni zvuka, ni hladnoce. Ispod mene je samo ravan pod. Sve je crno. Nista ne vidim osim svoga tela. Kao da decenijama hodam a ispred mene nicega nema. Bezdan! Brine me to sto jos ni umor nisam osetio. Kako da pobegnem odavde?

Misli, misli. Sta sam pogresno ucinio da bih se nasao ovde. Da li postoji razlog zasto sam ovde? Zasto bas ja? Potpuno sam izgubljen. Mislim da mi nema spasa. Pocinjem da gubim nadu, predajem se. Mislim da ovo hodanje i nema nikakvog smisla.

Ali taman cim sam ovo pomislio, pojavi se ispred mene neko svetlo. Deluje mi jako daleko. Kao mala vrata u daljini. Tooo! Izgleda da sam nasao izlaz. Spasen sam. Od uzbudjenja poceo sam da trcim ka svetlu. Ali sto se vise priblizavam sve sam ubedjeniji da to ipak nisu vrata. Sta je to? Znatizeljan sam  i uplasen u isto vreme. Drago mi je da napokon nesto vidim u ovoj odvratnoj tami. A sa druge strane, uplasen sam jer ne znam ni gde sam a kamoli sta je to ispred mene.

Sto sam blize, “vrata” mi sve vise lice na neki spomenik. Uplasio sam se. Zasto spomenik sija i ciji je to spomenik? Skamenio sam se. Srce mi lupa kao nikad pre. Moje ime se nalazi na njemu! Definitivno sam umro. Placem I jecam a ni sam sebe ne cujem. Ne razumem, gde se to nalazim i da li cu zauvek da ostanem u ovoj rupi? Vicem, derem se, dozivam Boga, Isusa, Svece. Ne vredi! Ne cujem ni sam sebe.