Sreda, Jun 20, 2018
izmedju raja i pakla 8
Vernici. Gde su nestali pravi vernici?
Pre 2 hiljade godina nasi preci su ziveli u blatu, siromastvu, okruzeni ubistvima i ratovima. Okruzeni nepravdom, robovima, ubicama, silovateljima, prostitutkama, nevernicima i okultistima. Bez ikakve higijene, bez medicine, pravih doktora. Povredis se i dodje "doktor" sedne pored tebe i cita molitvu jer nisu znali druge nacine lecenja. Nije bilo lekova, a koristenje lekovitih biljaka je predstavljalo vesticarenje.
U svoj toj zbrci, neredu, nemoralu nasao se on. Isus. Covek koji je ceo zivot bio okruzen losim stvarima. Nije dopustio da ga iskvareni svet iskvari. Nije bio ni slican ostalima. Bio je pravi primer toga kakav covek u stvari treba da bude. Bio je uzor, bio je ucitelj. Pomagao je svima koji su zeleli bar malo da poveruju. Pomagao je i onima koji nikome nisu hteli da pomognu.
Pored svih iskusenja kojim je bio okruzen, iskusavan je bio i dalje. Prosao je i 40 dana iskusenja u pustinji od strane djavola. Djavo je pokusavao da ga prevari, da manipulise njime, da ga podmiti. Odveo ga je cak i na Mont Everest i pokazao mu ceo svet i rekao ako bude sa njim da ce vladati celim svetom. Ali nista nije moglo da izmeni njegovo cisto srce. Bio je ono sto jeste. Nije bio za ubijanja, blud, zavist, spletke, manipulacije, vladavinu. Zeleo je samo da svetom vlada ljubav, da ljudi jedni drugima pomazu, da veruju u Boga i za to je bio spreman da da i svoj zivot. Zeleo je da svojim zivotom da primer za sve.
Nikada nisam shvatao, kad su ga uhvatili i krenuli da ga razapinju, zasto njegovi apostoli i porodica nisu pokusali da ga spasu. Zasto ostali vernici nisu nista ucinili. Samo su gledali u najvecu nepravdu svih vremena. Ali danas dok sam gledao jedan film sam napokon shvatio. Isus to nije zeleo. Jer da su oni pokusali da ga spasu, mnogi bi izginuli. A on to nije zeleo. Nije zeleo nasiljem odgovoriti na nasilje. Bio je spreman da pogine pre nego da se brani i da ubije nekoga. To se skroz kosilo sa njegovom verom. Verovao je u nas i zrtvovao se zbog nas. I to je bilo njegovo najvece iskusenje, da da zivot za svoju veru u ljubav i dobrotu, za veru u Boga.
A mi svi nedostojni te zrtve. Ne odolevamo grehu. Povecavajuci taj greh jer svesni njegove zrtve ne menjamo se. Zivimo u raskosu u odnosu na vreme kada je on ziveo. Robovi smo samo svojih misli i greha. Ljudi su spremni da ginu ali samo za lazne vrednosti. Gledamo blud i nemoral na tvu. A ljudi to pre nisu mogli da kontrolisu, moralisu da budu okruzeni time. Uzori su nam politicari, starlete, prostitutke... Imamo naprednu medicinu i lekove. Svestenici ne postuju zavet skromnosti i ulaze u kriminal. Nema crkve kao zvezde vodilje u prave vrednosti. Crkva vodi ratove sto je susta suprotnost Isusovog ucenja. Ljudi varaju svoje partnere bez obzira na obecanje ljubavi, podrske, razumevanja, vernosti...
Nema pravih vernika? Jer niko nece da se menja na bolje. Niko nije spreman da se odrekne svojih "slatkih" greha za veru u dobro, za veru u ljubav, za veru u nadu za vecni zivot u raju. Niko nije spreman da umre za prave vrednosti. Ali krckacemo se lepo, a djavo ce sa pakosnim osmehom da dodaje zacine...