izmedju raja i pakla

Izmedju raja i pakla 8

Sloboda i ropstvo. Gde se mi trenutno nalazimo?

Definicija slobode govori o tome da je sloboda stanje u kojem subjekat moze da deluje bez prisile i zabrane, to znaci da covek ima pravo da bira izmedju razlicitih mogucnosti i da sam donosi odluke, a da time ne steti drugome. Jer ako bi stetio drugome onda je to samovolja ili negacija slobode drugome. Suprotno od slobode je ropstvo, tj. stanje u kojem mi ne mozemo da donosimo sami odluke nego da to radi neko drugi za nas=neko upravlja nama u potpunosti. 

Da li smo mi slobodni? I kako sve funkcionise?

Mocnici, "velike sile ili ljudi iz senke"  upravljaju svojim drzavama i namecu zakone i svoju samovolju. Namecu nam sve sto zele. Daju veca prava kome god zele. Jedni imaju veca a drugi imaju manja prava bez obzira sto zivimo u takozvanoj demokratiji. Demokratija=vladavina naroda (narod bira predstavnika) nigde u svetu ne postoji. Narod bira izmedju grupe ljudi svog predstavnika koji treba da zastupa njihove interese a ne svoje. Ni jedan predsednik to ne radi. Svaki predsednik donosi zakone na osnovu svoje volje, kako njemu to odgovara ne slusajuci narod. Znaci da on vlada a ne narod. Daju ti 10 ljudi na listi da ti mislis da imas pravo glasa, da mozes nesto da promenis, iako, za koga god glasas dobijes uvek isto. Prividna sloboda izbora.

I tako drzava i svet nam namecu malo po malo svoju samovolju. Postepeno "sindromom zabe u kljucaloj vodi" (jedan od proslih blogova) ukidaju nam sva prava. Postepeno se ukidaju penzije, koje nece postojati uskoro. Zaposlenicima se deo zarade uzima u "fondove" za penziono da bi, kad napune odgovarajuce godine, dobijali penziju. Covek radi i daje novac u te fondove, da bi ga opljackali, i da bi kad taman dodje do svoje zasluzene penzije, pomerili penziju za jos 5 godina. Oduzimajuci pravo na njihov novac koji su sami zaradili. Neko im ukrade 5 godina zivota, 5 godina mukotrpnog rada, 5 godina zarade. Ali ni to nije dovoljno, nego smanjuju penziju i plate, tako da ukradu jos vise zaradjenog novca. Mnogi ni ne dozive penziju, tako da sav novac koji su odvajali zavrsi u vlasnistvu "drzave". A mnogi i dobiju otkaz neposredno pred penziju.

Namecu nam lazna ucenja i gluposti u skolama, zaglupljujuci narod. Potreban im je glup narod da bi lakse manipulisali. Decu uce laznim vrednostima kao sto je afera "gay bojanka". Uce decu da je normalno nesto sto nije. Narod bombardiraju bludom, nemarolom, osecajem nestabilnosti (pozivanjem na ratove). 

Ako izbije rat, daju ti pusku i teraju te na front. Nit si trazio nit zeleo rat, nit mrzis ikoga al moras da ratujes. Ako neces, ubiju te kao dezertera. Pa ti ratuj dok neko profitira i koristi te kao pijuna. Moras, a sloboda?

Ljudi na vlasti rade sta zele, ubijaju decu (pravda za Davida i svu nasu decu), zataskavaju. Niko ne odgovara za ubista, silovanja, mucenja, fizicko i psihicko maltretiranje, mobing, korupciju. Donose zakone koje za njih ne vaze. Mogu da krse sve moguce zakone i niko im nista ne moze. Ako nam sve to rade, da li smo slobodni? Da li imamo pravo na slobodu? pravdu? izbor? Na ROBiji sve vise neduznih ljudi, kojim je smesteno zbog necijeg tatinog i maminog sina... To sloboda?

Daju prava pederima i lezbejkama, feministkinjama.. sektasima.. Svi oni traze neka svoja prava sto je donekle i ok, ali ta njihova prava prelaze u samovolju. Pederi i lezbejke zele svoja prava a ne postoju prava drugih. Nose transparente Isusa i Vladika kao da su i oni pederi. Ako oni ne postuju nasa uverenja i nasa prava, zasto ja da postujem njihova? Da ih podrzavam u njihovom ludilu? Radi sta zelis ali ne utici negativno na druge. Feministike zele svoja prava a da potlace i pobiju sve muskarce xD i ljudima je to ok, oni zasluzuju prava a ljudi sto su im deca pobijena ne? Sloboda?

U americi pominjanje Boga i Isusa se kaznjava, a sektasima i satanistima se povecavaju prava. Cisto nametanje samovolje. Sve sto krene tamo negde, dodje i kod nas kad tad, pa ce uskoro i to. Trans-osobe, ako im kazes da su zensko, a oni se osecaju kao musko, onda je to povreda njihovih prava. Ti odmah krivicno odgovaras. A tebe kad neko psihicki maltretira ko te je.e. U Finskoj uveli zajednicke WC-e. Nema vise musko zensko, sad si ONO. Udjes u WC a "zena" izvadi onu musku stvar. Ako ih cudno pogledas odmah je to uvreda i krivicno odgovaras. U svim ustanovama zajednicki wc-i, pa ti imaj svoja prava, a ne mozes ni fizioloske potrebe ko covek da zadovoljis. Onda nacionalne i sve druge manjine imaju veca prava nego ostali. Sto si normalniji to manja prava imas. Gde je ono da svako treba da ima ista prava? Kako je to isto pravo kad od 2 osobe koje imaju iste bodove, skole...zaposli se osoba samo zato sto je rom, peder ili transeksualac. Gde je tu sloboda i ravnopravnost?

Plate sve manje. Radis ko rob. Na poslu te maltretiraju, omalovazavaju, izderavaju se bez ikakvog razloga. A ti trpis jer moras zbog porodice, dece ili da bi preziveo. Gde su ta prava? Ko odgovara za mobing? Niko. To sloboda?

Posle svih mogucih cuda koje ti oduzmu onda ti uzmu jos vise. Porez na imovinu, stan, kucu,firmu, platu, porez na svaki proizvod koji kupis,.... Za sve zivo porez. Jos na vazduh samo da uzmu.  A da i porez na upotrebu novca. Strane banke nama daju novac u stranoj valuti i onda u toj vrednosti stampamo svoj novac, i onda nam uzmu porez na taj isti novac. Mi nemamo pravo da stampamo sami svoj novac, nego nam oni odrede koliko mozemo. I tako se drzava uzimanjem kredita sve vise zaduzuje i taj novac se nikad ne moze ispaltiti, ali nikad. Kako mozes vratiti banci 105 evra (sa porezom) ako imas mogucnost da posedujes samo 100 evra. Tih 5 evra ne postoji, dakle nema odakle da se vrati. Tako se gomilaju dugovi, porezi, vracanje duga sve teze jer je dug sve veci. I onda svake godine prvo se daje 5% svog novca drzave stranim bankama, pa onda 10%, pa 20 i tako redom. POkusavajuci isplatiti dug koji ne moze da se vrati postajemo robovi strancima. Na kraju kad dodje do 100% drzava i sve sto je u njoj pripada tamo nekome...cinjenica...a trenutno smo na oko 70%... Sloboda?

"Zavrsi skole da budes uspesan". Zavrsis fakultet, master, doktorat i nista. Nema posla u struci. Otvaraju se strane firme gde nasi rade ko robovi. Nista za akademskog gradjanina. Daju ti kao izbor da studiras, pravo na stipendiju i na kraju nemas gde da radis. Kad se otvaraju samo fontane i strane autoindustrije. Izlazes se otrovima ko te je.be. Zavrsis fakultet radis ko cistacica ili na trafici za 15000 da bi preziveo. Daju stranim firmama podsticaj a domace firme ko je.e. domace firme unistavaju porezom a strane ne placaju porez. Stranac ima veca prava nego mi. Cinjenica. Pa se ti osecaj slobodno i zasticeno. U drzavnim ustanovama rade tatini sinovi bez skole, pa ti uci i obrazuj se, bez mogucnosti da se zaposlis u struci.. Sloboda?

Hrana se prodaje pokvarena. U svim vecim marketima i mesarama kad istekne rok, samo se promeni datum kao da se nista nije desilo.  Meso se ispira u slanoj vodi da bi se uklonio smrad i da bi meso izgledalo sveze. A ono u poluraspadu. Na njemu mikroorganizmi vec izlucili svoje toksine i enzime u pokusaju da razloze to meso. Pa ti daj to svojoj deci da jedu ne znajuci da je pokvareno. Cim se desi neka havarija, ispuste se zabranjene materije u vodu ili vazduh ili zemlju, narod ne bude obavesten, prikrije se da neko ne bi odgovarao. Pa ti kad dobijes rak, zarazu neku, trovanje i sl. pomislis " pa nikad nisam ni pusio" a rakcina ko kuca. Sloboda?

Pre 50 godina se zivelo bolje bez obzira na taj silni dosadasnji napredak u tehnologiji. Kako je to moguce? Sve sto vise "napredujemo" to vise nazadujemo. Odgovor je porez kroz prikriveno robovlasnicko drustvo i psihicko i fizicko trovanje naroda.

Mislis da imas pravo na svoje misljenje? ni to vise nemas prava xD kazes svoje misljenje i dobijes maltretiranje i ROBiju. 

I na kraju ti kazu "ti si slobodan u demokratskoj drzavi". A nit imas ikakva prava ni mozes da utices na neke vece promene jer ti je sve nametnuto. Svi smo robovi. Cak i da se trudis da nesto promenis, sve se na kraju vrati na isto. Neko da i svoj zivot da bi nesto promenio ali uzalud. Uvek se vraca sve na Orvelovu "Zivotinjsku farmu". A ti samo mozes da se prilagodis i da dopustas da se postepeno povecava toplota u loncu kao i "zaba u kljucaloj vodi".

izmedju raja i pakla 8

Vernici. Gde su nestali pravi vernici?

Pre 2 hiljade godina nasi preci su ziveli u blatu, siromastvu, okruzeni ubistvima i ratovima. Okruzeni nepravdom, robovima, ubicama, silovateljima, prostitutkama, nevernicima i okultistima. Bez ikakve higijene, bez medicine, pravih doktora. Povredis se i dodje "doktor" sedne pored tebe i cita molitvu jer nisu znali druge nacine lecenja. Nije bilo lekova, a koristenje lekovitih biljaka je predstavljalo vesticarenje. 

U svoj toj zbrci, neredu, nemoralu nasao se on. Isus. Covek koji je ceo zivot bio okruzen losim stvarima. Nije dopustio da ga iskvareni svet iskvari. Nije bio ni slican ostalima. Bio je pravi primer toga kakav covek u stvari treba da bude. Bio je uzor, bio je ucitelj. Pomagao je svima koji su zeleli bar malo da poveruju. Pomagao je i onima koji nikome nisu hteli da pomognu. 

Pored svih iskusenja kojim je bio okruzen, iskusavan je bio i dalje. Prosao je i 40 dana iskusenja u pustinji od strane djavola. Djavo je pokusavao da ga prevari, da manipulise njime, da ga podmiti. Odveo ga je cak i na Mont Everest i pokazao mu ceo svet i rekao ako bude sa njim da ce vladati celim svetom. Ali nista nije moglo da izmeni njegovo cisto srce. Bio je ono sto jeste. Nije bio za ubijanja, blud, zavist, spletke, manipulacije, vladavinu. Zeleo je samo da svetom vlada ljubav, da ljudi jedni drugima pomazu, da veruju u Boga i za to je bio spreman da da i svoj zivot. Zeleo je da svojim zivotom da primer za sve. 

Nikada nisam shvatao, kad su ga uhvatili i krenuli da ga razapinju, zasto njegovi apostoli i porodica nisu pokusali da ga spasu. Zasto ostali vernici nisu nista ucinili. Samo su gledali u najvecu nepravdu svih vremena. Ali danas dok sam gledao jedan film sam napokon shvatio. Isus to nije zeleo. Jer da su oni pokusali da ga spasu, mnogi bi izginuli. A on to nije zeleo. Nije zeleo nasiljem odgovoriti na nasilje. Bio je spreman da pogine pre nego da se brani i da ubije nekoga. To se skroz kosilo sa njegovom verom. Verovao je u nas i zrtvovao se zbog nas. I to je bilo njegovo najvece iskusenje, da da zivot za svoju veru u ljubav i dobrotu, za veru u Boga. 

A mi svi nedostojni te zrtve. Ne odolevamo grehu. Povecavajuci taj greh jer svesni njegove zrtve ne menjamo se. Zivimo u raskosu u odnosu na vreme kada je on ziveo. Robovi smo samo svojih misli i greha. Ljudi su spremni da ginu ali samo za lazne vrednosti. Gledamo blud i nemoral na tvu. A ljudi to pre nisu mogli da kontrolisu, moralisu da budu okruzeni time. Uzori su nam politicari, starlete, prostitutke... Imamo naprednu medicinu i lekove. Svestenici ne postuju zavet skromnosti i ulaze u kriminal. Nema crkve kao zvezde vodilje u prave vrednosti. Crkva vodi ratove sto je susta suprotnost Isusovog ucenja. Ljudi varaju svoje partnere bez obzira na obecanje ljubavi, podrske, razumevanja, vernosti...

Nema pravih vernika? Jer niko nece da se menja na bolje. Niko nije spreman  da se odrekne svojih "slatkih" greha za veru u dobro, za veru u ljubav, za veru u nadu za vecni zivot u raju. Niko nije spreman da umre za prave vrednosti. Ali krckacemo se lepo, a djavo ce sa pakosnim osmehom da dodaje zacine...

izmedju raja i pakla 7

Podele. Cemu tolike podele? U svetu postoji jako mnogo podela, neke su logicne a neke ne. Zasto svi imaju toliko potrebu da pripadaju razlicitim grupama? Cemu potreba za mrznjom izmedju razlicitih grupa? Kad podela postoji samo u glavi. 

Prva i verovatno najveca podela jeste i najlogicnija. A to je podela zivih bica po carstvima i vrstama. Postoji 5 carstava: Monera, Protista, gljiva, biljaka i zivotinja, i ta carstva se dele na milione vrsta. Podele su u potpunosti jasne jer se te grupe dele na osnovo mnogih razlika. 

Druga logicna podela jeste na osnovu pola. Postoji muski i zenski pol. Ali zasto postoje mrznje i netolerancija izmedju tih polova. Zasto postoji potreba nekih zena (feministkinja) da mrze generalno sve muskarce. Da li tako isto mrze i svoje oceve, bracu, sinove (ako ih imaju)? Da li su i oni isti kao svi ostali muskarci? Da li i njih treba ubiti? I zasto postoji potreba nekih muskaraca (mizoginija) da toliko mrze sve zene? Da li mrze isto tako i svoje majke, sestre, cerke? Da li su njima i one nize vrednosti i nedostojne muskaraca? Zasto misle da su jedni vredniji i bolji od drugih? Da li su to dovoljne razlike za mrznju?

Treca podela je religija. Vecina religija ima istu ili slicnu osnovu. Zasnivaju se na ljubavi, pravdi i medjusobnom postovanju izmedju ljudi (bez obzira koliko bi ti ljudi mogli razlicito da izgledaju). Ali opet razlicita religija=mrznja. Neke religije vekovima ratuju kao katolicanstvo, islam i pravoslavlje. Osnova religija je ista, i vise slicnosti postoji nego razlika. Zasnivaju se na veri u jednog Boga, ljubavi prema Bogu i svim ljudima, postovanju, dobroti,.. Ali opet mrznje, zasto? Ako si se rodio kao katolik to znaci da je tvoja religija bolja? Da si se rodio kao musliman da li bi menjao religiju? I obrnuto. Cemu mrznja? Verovatno zato sto imas osecaj pripadnosti jednoj grupi u toj meri da ne zelis ni da cujes za nesto drugo. Pravi vernik bilo koje od te tri religije ne mrzi nikoga, a pogotovo ne ljude koji drugacije (a ustvari slicno) misle. Pravi vernik bi pomogao svakom coveku bez obzira na religiju. Bog je stvorio sve ljude. Zasto mislis da je Bozija volja da ih mrzis i ubijas? Da je to Bozija volja, zasto bi on njih uopste i stvarao?

Podela na osnovu boje koze. Najveci problem je izmedju belaca i crnaca, mada ni zuti ljudi nisu izuzetak. Mrziti crnca samo zato sto ima vise pigmenta u kozi (i veci …) je stvarno besmisleno. Ili mrzeti belca jer ima manje pigmenta. Sve ostalo je isto izmedju tih grupa. Zasto se bojati neceg drugacijeg, kad je to “drugacije” beznacajno (ono sve jeste isto ali k. nije xD).

Podela na osnovu nacionalne pripadnosti. Srbi, Hrvati, Bosnjaci, Turci, Amerikanci, Rusi. Podele su delimicno logicne. Ljudi su se udruzivali u grupe da bi im tako lakse bilo u svemu. Ali cemu mrznje? Vekovi mrznje, ratovanja, nemilosrdnog ubijanja…CEMU? Samo zbog toga sto su se neki ljudi u razlicito vreme na razlicitom mestu udruzivali u neke skupine da bi im trenutno bilo lakse. I po nauci i po religiji, svi ljudi imaju zajednickog pretka. Znaci i Hrvat i Srbin I Bosnjak imaju zajednickog pretka. Znaci postoji povezanost u srodstvu. Mrzeti nekoga samo na osnovu nacionalne pripadnosti je uput za ludnicu. Ti ljudi su spremni da ubijaju tudje majke, roditelje, decu, da siluju, muce, sakate…samo zato sto pripadaju razlicitim grupama. Spremni su uvek na rat, kao da su spremni i na to da i neko njihov bude ubijen (dete, majka, sestra, otac, brat). Jer u ratovima zrtava bude uvek na obe strane. Da li misle da ce im taj rat nesto promeniti? Bez obzira koliko ratovali, jedni druge ne mogu u potpunosti istrebiti. Mogu samo povecavati mrznju i nastaviti sa nesuglasicama, ubijanjem, ekonomskim nazadovanjem i sl. Rat se ispati samo ratnim profiterima. Ostali budu iskoristeni za tudje ciljeve, osakaceni, silovani, muceni, ili dobiju traumu. Da li ste spremni da se to i vama desi? Zasto mrzeti sve pripadnike tog naroda? Ako je neko ubio nekog tvoga, mrzi ga… Ali zasto mrzeti tamo neko dete koje ti nista nazao nije ucinilo?

U okviru jedne nacije, jedne religije, podela na osnovu sportskog tima. Bez obzira koji sport je u pitanju, uvek postoje grupe navijaca. Imati svog favorita je nesto sasvim logicno. Ali opet cemu mrznja? Zastoo? Zato sto neko navija za drugi tim? Da li je to vredno fizickog i mentalnog maltretiranja? Da li je to vredno posledica koje mogu nastati zbog te mrznje? Da li je to vredno izgubljenog zivota? Zasto mrzeti druge i zeleti da neko mrzi vas samo zato sto drugacije mislite? Totalno imaginarna podela. Mrznja bez ikakve koristi. Sportisti igraju, zaradjuju, to je njihov posao. A sta ti imas od toga? Samo osecaj lazne pripadnosti. “Pobedili smoo”? Kako si pobedio? Tako sto je neko sve ucinio umesto tebe? Tako sto si drecio, skakao i tukao se na stadionu gde nema poena? Ili zato sto si samo izbacivao sve sto si nakupio u sebi (nezadovoljstvo neko u zivotu, neke svoje probleme) maltretirajuci druge? Jesi li sebi tako pomogao? Sta si dobio od te pobede? Jer da si pravi navijac, bio bi tu i u porazu. A ovako si samo glupi pubertetlija sto ne zna kako drugacije da obuzda promene hormona ili si covek bez ikakve ambicije u zivotu (totalna propalica). Sve cineci, da bi imao osecaj lazne propadnosti nekoj grupi. Radis sto jer te niko drugi ne postuje i ne voli. Niko osim tih “laznih prijatelja” koji te nagovaraju na gluposti. E pa ne vole te ni oni, niti te postuju…

Podele na osnovu “klasne” pripadnosti. Mrzeti nekoga zato sto je bio vredan i sto je postao bogat Ili mrzeti nekoga sto nije imao uslova da se obogati. Mrzeti nekoga zato sto si ti imao srece a on nije? Ili mrzeti nekoga sto je on imao srece a ti nisi? Da li je to vredno mrznje, vredjanja, izrugivanja? Jer ako ti je to vredno onda si najsiromasniji covek na svetu bez obzira koliko bogat bio. Ostaces sam, niko te voleti nece, a i zasluzices to.

Ako ti ne zelis da razumes druge, zasto mislis da ce neko hteti da razume tebe? Ako ti ne postujes, zasto zelis da tebe postuju? Ako ti ne volis, zasto mislis da ce tebe da vole?

Toliko podela i zelja za podelama, da na kraju covek ni sam ne zna kome pripada. Podelama ne pripadate ni sebi. Pripadajte sebi!  Zasto ne praviti grupe za pomoc drugima? Zasto biti destruktivan, kad mozes biti konstruktivan? Pomozi drugima, da bi neko pomogao tebi.

P.S znam da sam smorio ovolikim tekstom… al jbg xD

Izmedju raja i pakla 6

Da li imate sindrom "zabe u kljucaloj vodi"?

Ako se stavi zaba u posudu sa vodom, i postepeno se voda zagreva. Zaba ce postepeno povecavati temperaturu tela. Kada voda krene da kljuca, zaba nece moci da regulise svoju telesnu temperaturu i pokusace da iskoci. Ali zaba je vec istrosila svu svoju snagu pokusajuci da se prilagodi, tako da ne moze da iskoci iz posude i umire. A da je voda odmah krenula da kljuca, zaba bi momentalno iskocila. (By Oliver Klerk)

Sindrom se odnosi na oblik emocionalnog stresa povezanog sa teskim situacijama u zivotu koje smo prinudjeni da trpimo do kraja. Taj proces nase tihe adaptacije pocinje da kontrolise nas zivot korak po korak, i mi vise ne znamo sta nam je stvarno potrebno u zivotu. 

Taj sindrom svi imamo jer se neprekidno prilagodjavamo malo po malo na novonastale situacije. Na situacije koje nam ne odgovaraju ali ih trpimo. I trpicemo ih stalno dok su te situacije postepene i dok u tom trenutku deluju neznacajno. Ali ako pogledamo posle nekog vremena i shvatimo sta smo dopustili, zeleli bi da smo u startu iskocili iz toga.  

Taj sindrom mnogi iskoristavaju, svesno ili nesvesno. Npr. tako politicari upravljaju masama.  Ako zele neku glupost da ucine, ucine je tako da nama u pocetku deluje kao da se ne odnosi na nas, ili da nas mnogo ne pogadja. Bez obzira da li se radi o postepenom snizavanju plata, podizanju poreza, ukidanju penzija, poskupljenje goriva, uvodjenje morbidnih tv programa i slicno. Mi u pocetku ne vidimo u tome neki veliki problem i prihvatamo ga kao da je to sve uredu. Vremenom krece da nam smeta, ali se prilagodjavamo i nista ne radimo. Cekamo da se nesto promeni ili da neko drugi sredi stvar, ocekujuci da ce da bude bolje ili da se vrati na staro. Ali to staro se nikad ne vraca niti bude bolje. Nesvesno ulazeci u sindrom 'zabe u kljucaloj vodi" sve dok ne izgubimo potpuno volju i ne umremo. Pametni su oni jer znaju da kad bi odjenom uradili nesto drasticno, da bi svi kao zaba iskocili iz te vrele vode i borili se za zivot. Zato deluju postepeno izoblicujuci normalne vrednosti do potpunog porobljavanja naroda. 

Mnogi u taj sindrom ulaze nesvesno. Npr. jeduci nezdravu hranu, kao i ja. Svidja nam se ukus ili je jeftino. Ukus nas mami i mi ne mozemo da odolevamo. i onda jos malo i jos samo malo. Sve vise i vise se hranimo nezdravo, sve dok na kraju ne obolimo. Ni svesni sta nam se to odjednom desilo. Pa uvek sam bio zdrav ko dren? Otkud to odjednom? A da smo u pocetku bili svesni da cemo da obolimo, ne bi tako nesto radili. Jer nista nije odjednom, jer i najslabiji vetar na kraju srusi planinu.  

U taj sindrom nas uvlace i nasi najmiliji, tako sto uvek neko radi nesto sto nama smeta. Ali mi i dalje trpimo. Malo po malo, sve dok na kraju ne prsnemo. Psihicki ili fizicki. I na kraju ne mozemo nista da promenimo, bez obzira koliko to zeleli. Jer ako jednom dopustis da ti neko nesto lose ucini, on ce smatrati da tako moze uvek i ti ces mu biti kriv ako se suprostavis. 

Zato dobro sagledajte ko vas sve uvlaci u sindrom "zabe u kljucaloj vodi" i ukoliko shvatite kad je prvi put promenjena temperatura, iskocite iz vode jer ako ostanete u njoj zavrsicete kao i ona zaba. Da li cete dopustiti da vas svako vuce za nos? Da li cete da trpite svaku glupost? Bar od nebitnih ljudi? Ako razmislite malo o ovome mozda cete shvatiti zasto ste u depresiji, pod stresom, bolesni, iscrpljeni i zasto mislite da su svi oko vas losi i da vas guse. Iskocite iz kljucale vode, budite slobodni i na sigurnom jer niko nema prava da vas podgreva do besvesti. Vrednujte i dopustajte samo ono sto vam se svidja. Recite DOSTA.

izmedju raja i pakla 5

Ko su zapravo politicari?

Političar bi trebao da bude osoba koja zastupa interese lokalnog stanovništva na lokalnoj, državnoj ili europskoj razini. Djeluje nezavisno ili za političku stranku. Dakle osoba koja bi trebala da se bori za interese naroda u celini (a ne za sopstveni interes), i da to cini u skladu sa zakonom i ustavom. Ali ustvari, kao sto svi vidimo nije tako.  

Prava definicija bi trebala da zvuci ovako: Politicar je moralna spodoba, ljiga, najnecasniji, dupeuvlacuci izrod tj stvor ili nakarada veoma sklona spletkama, lazima, manipulaciji, unistavanju normalnih vrednosti koja cini sve iskljucivo za svoje interese ili interese svojih nadredjenih i to sve protiv naroda, humanosti, razuma i svih normalnih vrednosti.

Spreman je na najpodlije gadosti zarad svog uspeha. Gurajuci se sa jos hiljadama takvih moralnih spodoba i takmiceci na lestvici kroz stepenike piramide do svog imaginarnog cilja. Do prvog mesta tj spodobe nad spodobama. Za mesto za koje su prodali i dusu djavolu samo da sto duze tu ostanu. 

Kada se probije kroz gomilu spodoba i dodje do cilja, onda krene da manipulise masom ispod njega, podlim spodobama, koji to isto rade sa spodobama koji su stepenik nize.  I tako prave sliku da su jedni protiv drugih, vredjajuci, bijuci, maltretirajuci jedni druge. Ali je to ustvari samo jedna lazna slika. Oni jedni druge duboko postuju i cene. Usvajaju njihove podlosti i hrane se nemoralom, bludom, iskvarenoscu, lazima,spletkama. I tako odrzavaju svoju formu spodobe nad spodobama koja ne samo da manipulise stepenikom ispod, nego preskace stepenike po volji uticajuci na kompletan narod. Jedni druge uvlace u sistem. Rodjak rodjaka, brat brata. Ali samo oni koji su moralne spodobe mogu da se probiju. Ostali samo padaju na dno. Bivajuci potpuno porazeni i unisteni. 

Isti taj narod koji ih je izabrao, najgore prodje. Bez obzira da li su to radili iz uverenja ili radi koristi. Ali ovce ko ovce, sluze samo da budu osisane ili da budu pojedene. Dobiju neku prividnu korist ili lazno obecanje. 

Zaposljavaju samo one koji su spremni da rade za njih sve sto se njima cefne. Da protestiraju, da dolaze na lazne skupove, da rade gluposti i da prave budalu od sebe jer to ustvari i jesu. Samo gomila ovaca, spremna za sisanje.  Jer da su nesto vise od ovaca, shvatili bi da su svi oni isti. Kao jedna jedinstvena osoba, koja vremenom samo razmenjuje maske. Tako da nama samo deluje da postoje stranke i ljudi koji se bore za narod. 

Zaposljavanjem nestrucnih ljudi, tj moralnih spodoba u nastanku, dovode do rusenja svih normalnih vrednosti drzave. Propadanja svega sto je dobro, svih firmi i preduzeca, ustanova... Na vrhu je uvek najgori od svih, a trebalo bi da je najbolji. Ustvari jesu oni najbolji, ali najbolji u razvratu, gadostima i lazima. I tako piramida ne ide od najgorih ka najboljim, nego od najboljih ka najgorim. Samo sto najbolji ne znaju gde se nalaze jer su ovce. 

Ovce spremne na sisanje i je*avanje u zdrav mozak. Ovce koje uvek najebu jer moraju da ucestvuju u besmislenim ratovima, manipulacijama, lazima, nistavilu, nemoralu i svemu onom sto spodoba nad spodobom naredi. Danas jedna spodoba, sutra druga i tako u krug. Ugadjaju sebi a posten narod ko jebe. Mogu da izadju da ubijaju, da siluju, da lazu, gaze, ugnjetavaju, da biju, i niko nikad od njih ne odgovara. Ako neko odgovara to samo tako izgleda. 

A ljudima koji ih licno poznavaju i koji ucestvuju u njihovim igrarijama ni pakao nece tesko pasti.  

izmedju raja i pakla 4

Kako biti srecan, zdrav i uspesan?

Sedni u najudobniji polozaj i zazmiri. Zatim, kreni da duboko dises. "Disi punim plucima". Dakle, duboko udahnes, i isto tako ali sporije izdahnes. Usredsredi se na svoje disanje. Trudi se da cujes svaki sum dok dises.I tako ponavljaj do 30 udaha i izdaha. Zatim udahni jako do maksimuma, zadrzi dah 10 sekundi, i onda izdahni opet do maksimuma. I tako 4 puta zaredom. Dok to radis, osetices treperenje na nosu. Pluca ce izbaciti sav visak ugljendioksida i napunice se kiseonikom. Svez kiseonik ce doci do mozga i vremenom ce koncentracija biti bolja. Sto se dublje udubis tj skoncentrises, to ce efekat biti bolji. Telo ce ti se opustati, pritisak unormaliti.

Kada to obavis, otidji pod tus, ali da voda bude svezija (ni mlaka ni hladna). Skoncentisi se na osecaj pohladne vode na telu. Oseti da si ziv i prepusti se sto vise. To ce ti opustiti sve misice na telu i poboljsace vezu misica i mozga. Radeci ovo jednom dnevno, za 40 dana bices mnogo zdraviji, srecniji i opusteniji covek. Uskladi um i telo. 

Pored toga, nadji odgovore na sledeca pitanja: koji je tvoj zivotni cilj? Ko si ti? Sta si? Sta zelis da budes? kako se osecas u ovom trenutku? da li si srecan i zasto ne? Kako mozes to da promenis? Sta te cini srecnim? Koji su tvoji savrseni uslovi za zivot? i kako to ostvariti? Ko je kriv za tvoje neuspehe i kako ih se resiti? Resenje jednog po jednog problema, makar i najmanjeg, vodi ka velikom uspehu. Jer i najslabiji vetar, vremenom, srusi planinu. 

Sredi svoje misli. "kakve su ti misli takav ti je zivot". Ako trazis malo, malo ces i dobiti. Ako biras izmedju dve opcije, biraj dugorocniju, tj onu sto ce te duze ciniti srecnim. Ako te obe opcije ne cine dovoljno srecnim, onda ih odbaci obe i trazi bolju. Bez obzira koliko tezak izbor bio. Okruzi se pozitivnim stvarima. Ne citaj negativne clanke, pobrisi sa drustvenih mreza sve gluposti koje ti iskacu i koje te nerviraju. Okruzi se dobrim ljudima, onim koji te lako oraspoloze, koji su ti podrska, uzor... Ne zavidi uspesnijim ljudima nego razumi i  razvijaj kod sebe njihove kvalitete. 

Kada nadjes svoj cilj. Trudi se da razmisljas svaki dan o tome. Makar na minut. Mastaj! Nadji resenje za svaki problem (jedan po jedan) u vezi tog cilja, I vremenom ces srusiti planinu. Dobro razmisli, sa kim taj cilj mozes da ostvaris! Nadji pouzdane i odgovorne ljude. Ljude da slicnim zeljama i ciljevima. Dvoje (troje,cetvoro..) moze mnogo vise da postigne nego jedno, ako znaju sta zele. Ako ste povezani istim zeljama, uspecete. Zamisli da si sve to vec uspeo. Da li je vredno truda?

Cini ono sto te usrecuje. Ne radi ono sto ne volis kad drugi rade. Ne dozvoli da te iko tera da radis nesto sto ne zelis i sto ti nije prijatno. Bez obzira cim te ucenjuju. Ako mrzis sto drugi kukaju, ne kukaj ti. To je samo trazenje izgovora i sazeljenje sebe. TI TO MOZES! Znam DA MOZES! veruj u sebe i ispunices svaku svoju fantaziju, ali samo ako to doista zelis. Zato svaki dan ponovi u sebi bar 3 puta: "JA TO MOGU I USPECU U TOME". Samo pozitivan stav vodi ka napretku. 

Bavi se onim sto te ispunjava. Da li bi od toga mogao da razvijes biznis? Kako? Sto vise razmisljas o tome, to ti vise ideja i resenja pada na pamet. Zamisli da si uspeo, i ako te dovoljno motivise, uspeces. Nadji pouzdane ljude, i brze ces uspeti. 

Svakim zalogajem i svakim gutljajem, skoncentrisi se na ukus. Oseti da si ziv. Oseti i najmanja zadovoljstva. Uzivanjem u hrani podstices lucenje hormona srece i osecas se srecnije. To ces shvatiti vremenom. (Jedi i zdraviju hranu: npr Spirullina ili Chlorella (5g dnevno), vise voca (npr borovnice za mozak), povrca, ako zelis.) 

Sredi svoje misli, radi ono sto volis, ne dozvoli da ti namecu sta ces da radis i kako da se ponasas, budi ono sto doista jesi, "budi samo svoj", bavi se onim sto zelis, pokusaj od toga da pokrenes biznis (bez obzira koliko ideja bi mogla da zvuci suludo). Kazi ja to mogu, ja to zelim, ja to moram. Resi se zlih ljudi i ljudi koji te nerviraju, rastuzuju, koji samo kukaju. Budi pozitivan i okruzi se pozitivnim. Ne dozvoli da te koriste. Kazi ljudima ne. Ako im jednom dopustis nesto, mislice da mogu to uvek. Ako im pomognes milion puta, sledeci put ne pomognes, bice ljuti i besni na tebe kao nikad da pomogao nisi.

Ko ne zeli da pomogne sebi, ni Bog mu pomoci ne moze. Zato prvo pronadji sebe. Budi svoj. Postavi ciljeve, prati ove korake i bices srecan, zdrav i uspesan (a mozda i bogat). Nije tesko! VERUJ! Pokreni se, jer te niko drugi pokrenuti nece. 

POKUSAJ OVO, Nista izgubiti ne mozes...

VERUJ U SEBE. BUDI UZOR. BUDI POZITIVAN. BUDI COVEK. NE DOPUSTI DA TE KORISTE. 

izmedju raja i pakla 3

Divljina. Beskrajno prostranstvo suma. Sneg pada. Sve je belo, osim delova cetina koje odolevaju prodiranju snega. Tisina. Kao da sve spava. Ne cuje se ni zvuk ptica, ni medved, ni srne, ni veverice. Kao da je sve pokrio i ugusio sneg.

U daljini pocinje da se nazire nesto. Vuk. Jedan od najvecih predatora u sumi. Strasan, velik, krupan, mocan. Polako i bezbrizno koraca po sneznom pokrivacu. Neustrasiv, kao da je svestan svoje snage i moci. Gleda kao da vreba svoj plen. Sve sto bi se naslo ispred njega bilo bi gotovo.

Iza njega se pojavljuje jos jedan, a iza njega jos jedan. Svaki sledeci izgleda jace, opasnije, krvolocnije. Ali iza njih ide citav copor. Krecu se pravolnijski. Prva tri deluju najstarije i najslabije. Kao da prave put prohodnim, za ostale. Posle njih ide pet najbrzih i najjacih vukova koji cuvaju 10 zenki u sredini. A posle zenki jos 5 brzih i jakih vukova koji stite zenke i Alfa muzjaka koji je na kraju kolone.

Najkrupniji, najjaci i najsposobniji. Stoji na zacelju kao da zaostaje za grupom. Kao najveca kukavica, koja ce prvom prilikom da pobegne ako iskrsne problem. Ali zapravo on tako ima najbolji pregled, daje naredbe i koordinira celom kolonom. Da nije njega ceo copor bi propao. Prva tri su stari i bolesni vukovi. Prave put prohodnim i prve su zrtve u slucaju napada. Da su na kraju, toliko bi zaostali da bi uginuli.

Vukovi, velicanstvene zivotinje. Da bi bio alfa muzjak, ne treba da budes uvek prvi. Treba da budes glavni iz pozadine, da donosis najbolje odluke koje odgovaraju celom coporu a ne samo tebi. Da budes Alfa kad je najteze, cak iako treba da se zrtvujes za copor. Jer alfa muzjak vise nije “alfa” ako copora nema.

A na drugom delu sveta.  Jesen. Lisce opada. Temperatura polako krece da pada. A u daljini, zena sa psom na povodcu. Tako je mali, krhak, nikakav. Osisan kao neka curica. Obucen u malo odelce za pse. Slusa sve sto mu zena kaze. Ceka je dok je u supermarketu. Hrani se hranom za pse sa ukusima vanile, cokolade...Tepaju mu kao nekoj devocici i zovu ga Iskrica. Nekada mu preci bili neustrasivi, opasni, krvolocni vukovi, a on zbog ljudi postao samo “Iskrica”.

Da li neko drugi upravlja tvojim zivotom? I ako da, da li si srecan/na? Da li se bavis onim sto zelis, da li radis ono sto zelis? Ili ti sve neko drugi namece? Sta je ono sto ti stvarno zelis i da li tako zivis?

izmedju raja i pakla 2

Ponoc. Covek  i zena ulaze u restoran. On je obukao crno odelo sa belom kosuljom, a ona prelepu crvenu haljinu. Grlio ju je nekako mlako, poluzainteresovano. Kao da mu mnogo ni ne znaci i da to radi samo iz navike. Njeno lice deluje umorno ali srecno, kao da je prvi put izvodi u restoran.  Seli su za sto i uzeli "Meni".  Konobar je dosao i narucili su da jedu. Nisu nesto mnogo pricali kao da su potpuni stranci.

Covek je zatim ustao i otisao u toalet. Kada je izlazio iz toaleta pogledao je ka stolu i video da nje nema. Pitao je konobara gde je ona, a on nije znao. Pitao je goste restorana, ali ni oni nisu znali. Samo jedan gost je rekao da je video zenu u crvenoj haljini kako napusta hotel sa jednim policajcem.

Covek se uspanicio i brzo izasao napolje. Pozvao ju je na telefon ali bila je nedostupna. Bio je uplasen, zbunjen. Nije znao sta ga je snaslo. Ona nije takva! Ona bi se uvek javila, pogotovo ako ide negde. Nesto nije uredu! Ide odmah u policijsku stanicu.

Kada je dosao, odmah je pitao da li je njegova zena privedena. Da li je tu u stanici? Oni su mu rekli da nije i da nisu imali takav slucaj tog dana. Zbunjeno je izasao napolje. Uplasen, izgubljen. Gde bi mogla da bude? Pitao se.

Hodao je ulicama trazeci je. I nije mogao da je nadje. Krenuo je da place i da gubi nadu. Dosao je do plaze. Toplo je, vetar duva, a iza njega se njisu grane drveca. Ispred njega more, a iznad njega zvezdano nebo. Nikada pre nije toliko obracao paznju na zvezde. Gledao je kako se presijavaju na talasima.

“Eh kako je lepo” pomislio je. Samo da je jos ona tu. Samo ona, samo je ona lepsa od ovoga prizora. Najlepsa je bila za njega, oduvek je to znao. Ni sam se nije secao kad joj je zadnji put rekao da je lepa.

On je po ceo dan samo radio i dolazio kuci umoran. Nije vise imao vremena za nju. Samo dugi, smoreni posao i dani bez kraja. A ona je vodila racuna o kuci. Sve je sama radila. Kuca joj je bila nekako prazna, hladna. Osecala se kao u kavezu. Nije vise bilo te topline, te srece kao nekada. Kao onda kad su bili jedno drugom sve. Kad su pricali o svemu, smejali se, podrzavali jedno drugo u svemu, plakali zajedno, tesili jedno drugo. Sve je prestalo. Ostala je samo  praznina i hladnoca. Bar je tako delovalo.

Gledajuci u taj za njega velicanstveni prizor, mislio je samo o njoj. Setio se svega sto su prosli zajedno. Koliko su bili srecni. Setio se svega. I vencanja i upoznavanja i dugih dana ispunjenih ljubavlju i smehom. Sve mu se to cinilo daleko. Kao da se desavalo u nekom proslom zivotu. I sada kad su napokon ponovo otisli na more i izasli zajedno, sad nje nema. Kao da je u zemlju propala. Kao da je nikad nije ni bilo. Plakao je. Pokusavao da je ponovo zove. Nedostupna je! Sta joj se desilo? Samo da je dobro, ponavljao je u sebi. Krenuo je ponovo ka restoranu. Tuzan i zamisljen, nadajuci se da ce je napokon pronaci.

Priblizavajuci se restoranu, video je ugasena svetla. Izgubio je svu nadu. Samo je stajao, skamenjen, plakao i gledao mracni restoran u daljini i mislio samo o njoj. Odjednom kad je bolje pogledao. Video je neki lik ispred restorana. Kao neku senku u mraku. Prilazeci, cinilo mu se kao da je to ona. Ona jee! Mora da je ona. Jeste ona! Potrcao je ka njoj i jako je zagrlio i ljubio strasno. Kao nikada pre.

“Pa dobro gde si ti nestao” upitala je ona. Cekam te ovde satima. Samu si me ostavio. “Pa nije te bilo kad sam se vratio iz toaleta” pravdao se on. Rekli su mi da te je odvela policija. Krenuo je da se smeje kao da nikada nije bio toliko srecan. Shvatio je da mu je ona sve sto ima. Da je ona jedina koja vredi na celome svetu. I znao je da vise nikada nece zapostaviti ni zbog cega. Ona je njegov ceo svet.

Ko je tvoj svet? Sta tebe cini sretnim? 

izmedju raja i pakla

Mrak. Nema napred, nema nazad. Sve oko mene je mrak. Vidim samo svoje telo, ruke, noge, stopala. Kao neka bela blestava svetlost, moje je telo. Pokusavam da idem napred, ali gde je napred kad nista ne vidim. Jer sve je mrak.

Da li su prosle godine ili dani ili sati. Ni sam nisam siguran. Secam se samo svoje proslosti i svojih dela. Gde se ja to nalazim? Da li sanjam? Ne. Previse sam svestan sebe da bih sanjao. Da li me je neko oteo i zasto sam tako blestavo beo u mraku? Ni sam ne znam sta da radim. Kad i kako sam se nasao ovde? Sta je poslednje cega se secam? Samo prokleti mrak. Pokusavao sam da se proderem, da zovem i molim da me spasu. Nema nikoga ili me niko ne cuje. Izgubljen sam.  Cujem samo svoje pogubljne misli. Kao da ludim ili je mozda ipak sve ovo samo san? Zbunjen sam. Nema mi pomoci. Gubim svaku nadu da cu ikada odavde izaci.

Cudno. Imam osecaj kao da sam ovde vekovima. A jos uvek nisam osetio ni glad, ni zedj. Sve je tako mirno i spokojno. A da nisam umro? Osecam kako mi srce lupa kao bubanj I kako vrela krv prolazi kroz moje telo.  Ne, nisam! Ziv sam! Tesim se. Osecam se zdravo, jako i uplaseno. Sta radim ja ovde pobogu?

Kao da sam upao u najdublju i najmracniju rupu. Nema ni vetra, ni zvuka, ni hladnoce. Ispod mene je samo ravan pod. Sve je crno. Nista ne vidim osim svoga tela. Kao da decenijama hodam a ispred mene nicega nema. Bezdan! Brine me to sto jos ni umor nisam osetio. Kako da pobegnem odavde?

Misli, misli. Sta sam pogresno ucinio da bih se nasao ovde. Da li postoji razlog zasto sam ovde? Zasto bas ja? Potpuno sam izgubljen. Mislim da mi nema spasa. Pocinjem da gubim nadu, predajem se. Mislim da ovo hodanje i nema nikakvog smisla.

Ali taman cim sam ovo pomislio, pojavi se ispred mene neko svetlo. Deluje mi jako daleko. Kao mala vrata u daljini. Tooo! Izgleda da sam nasao izlaz. Spasen sam. Od uzbudjenja poceo sam da trcim ka svetlu. Ali sto se vise priblizavam sve sam ubedjeniji da to ipak nisu vrata. Sta je to? Znatizeljan sam  i uplasen u isto vreme. Drago mi je da napokon nesto vidim u ovoj odvratnoj tami. A sa druge strane, uplasen sam jer ne znam ni gde sam a kamoli sta je to ispred mene.

Sto sam blize, “vrata” mi sve vise lice na neki spomenik. Uplasio sam se. Zasto spomenik sija i ciji je to spomenik? Skamenio sam se. Srce mi lupa kao nikad pre. Moje ime se nalazi na njemu! Definitivno sam umro. Placem I jecam a ni sam sebe ne cujem. Ne razumem, gde se to nalazim i da li cu zauvek da ostanem u ovoj rupi? Vicem, derem se, dozivam Boga, Isusa, Svece. Ne vredi! Ne cujem ni sam sebe.